Sakupljanje gnoja u ograničenu gnojnu kolekciju u Duglasovom prostoru naziva se apsces Duglasovog prostora. On se najčešće stvara posle pelveoperinitisa, gnojne kolikvacije zapaljenjskog infiltrata zadnjih parametrija tokom parametritisa koji se ne povlači i pored konzervativnog lečenja, već se gnoj kroz peritoneum probija u Duglasov prostor, zatim usled prskanja piosalpinksa ili pioovarijuma i zagnojavanja retrouterine hematokele kod nedijagnostikovne tubarne trudnoće.
Apsces Duglasovog prostora u prvoj fazi bolesti, u periodu svog formiranja, praćen je visokom temperaturom, jezom i drhtavicom, bolovima u donjem delu trbuha i krstima, opstipacijom, malaksalošću i opštom slabošću. Puls je ubrzan i odgovara povišenoj temperaturi. Opšte stanje bolesnice je poremećeno. Već na prvi pogled vidi se da se radi o ozbiljnom oboljenju. Uskoro zatim, po isteku akutne faze bolesti, kada je apsces već primiren, simptomi bolesti se smiruju. Temperatura je niža, puls se usporava i približava normalnim vrednostima, a bolesnica bolje izgleda. Pri pregledu, iza materice u Duglasovom prostoru nailazi se na ograničenu skupinu srednje čvrste ili pastozne konzistencije koja na palpaciju može da, fluktuira. Zadnji svod vagine na dodir je osetljiv i u početku je izravnat, a kasnije se sve više spušta i ispupčava. Obično se po sredini zadnjeg svoda ima utisak najjače ispoljenc kolikvacije. Grlić materice, a i materica u celini, podignuti su naviše i potisnuti prema simfizi ograničenom gnojnom skupinom u Duglasovom prostoru. Bolesnica oseća pritisak na predeo debelog creva i može da ima česte sluzave tečne stolice sa tenezmima.

Izraz displazija označava nenormalan rast ćelija koji može zahvatiti ćelije sluznice cerviksa. Ove promene ne daju nikakave simptome i uobičajeno se otkrivaju pri rutinskom pregledu.

Displazija nije maligno oboljenje i gotovo nikada ne prelazi u malignitet. Mnoštvo ćelija različite razvojne starosti suštinske su promene strukture površinskog sloja sluznice, zbog čega je vrlo često teško postaviti dijagnozu, a odluke o lečenju mogu biti kontroverzne. Najčešće ove promene spontano nestaju. Međutim, stanje ipak treba brižljivo pratiti kroz ponovljene preglede i uzimanjem brisa po metodu Papanikolau.

Poslednjih godina, saznanja u medicini govore da je displazija grlića materice najverovatnije izazvana virusom, tzv. humanim papiloma virusom.

Prevencija

1. Potrebno je da se prati stanje pomoću ponovljenih pregleda metodom po Papanikolau i ostalih analiza. Izbor kontracepcije, gde se prednost daje mehaničkim sredstvima (kondom, spirala, dijafragma) nad hormonskim (pilula), može preduprediti pojavu displazije ili čak i malignitet.

2. Neke bolesti koje se prenose polnim putem utiču na pojavu promena na grliću materice. Adekvatnom zaštitom žena može izbeći komplikacije. (Vidi poglavlje ”Bolesti koje se prenose polnim putem”.)

3. Hrana bogata vitaminom C ili uzimanje vitamina u tabletama takođe su zaštita od pojave displazije grlića materice ili maligniteta. Posle utvrđivanja promena na grliću pokazalo se korisnim uzimanje folne kiseline (10 mg/dan) i vitamina C (1000 mg/dan) da bi se postigla normalizacija nalaza.

Britanski stručnjaci smatraju da bi uz minimalna ulaganja i do trećine fatalnih slučajeva gde je prisutan rak grlića materice u zemljama u razvoju moglo da se spreči. Upotrebom rastvora sirćetne kiseline može se uspešno otkriti prisustvo potencijalno opasne lezije.
Jednostavnim testiranjem, koje košta svega dva dolara, i trenutnim tretmanom, lekari bi u siromašnijim zemljama mogli da spreče 100.000 slučajeva smrti od raka grlića materice godišnje, poručuju britanski stručnjaci s Univerzitetskog koledža u Londonu.
Ova vrsta raka po smrtnosti na prvom je mestu među kanceroznim bolestima kod žena u zemljama trećeg sveta, u kojima su glavni problem neadekvatna zdravstvena infrastruktura i visoki troškovi uobičajenog testiranja i vakcinacija, prenosi agencija Rojters.
Umesto laboratorijskog testiranja postojanja humanih papiloma virusa ( HPV) - najčešćih uzročnika ove vrste raka - lekari u zemljama u razvoju bi mogli da se oslone na vizuelni pregled i nanošenje na grlić materice manje količine rastvora sirćetne kiseline.

Izraz kojim se označava fibromiom, benigan je prvo se formira od mišića materice.Često je oboljenje kod žena iznad 30-tih godina.Fibroma se nikad ne javlja u menopauzi.Uglavnom pogadja žene koje su imale više trudnoća, a najviše pogadja one žene koje nisu imele dece.
Simptomatologija i komplikacije variraju prema mestu nastanka fibroma.Može se pojaviti na grliću materice, ili na trupu materice.Može ostati u mišiću materice-medjuprostorni fibroma.Nekad se stvori ispod sluznice u vidu klatna jednog zvona, ili se razvija prema spoljnoj strani materice i podigne peritoneum koji ga pokriva to se zove subserozni fibroma.

Uvod

Grlić (vrat) maternice (cervix uteri) je najniže smješteni dio maternice, koji strši u vaginu. Od raka ženskog spolnog sistema, rak vrata maternice (cervikalni rak) je drugi najčešći kod svih žena a najčešći u mlađih žena. Obično pogađa žene u dobi između 35-55 godina. Ovaj rak može biti izazvan virusom (humanim papilomavirusom), koji se može prenijeti tokom spolnog odnosa.
Po svemu sudeći, opasnost od raka vrata maternice povećava se što je žena u doba prvog spolnog odnosa bila mlađa i sa porastom broja spolnih partnera. Neredovito odlaženje na Papa test također povećava opasnost.
Oko 85% raka vrata maternice su karcinomi pločastih stanica (skvamozni karcinom, plano-celularni karcinom, op. prev), koji se razvijaju u pločastim, plosnatim stanicama nalik na stanice kože, koje prekrivaju vanjsku površinu vrata maternice.

Parametrijum predstavlja vezivno tkivo spoljašnje strane grlića materice koje se rasprotire bočno, duž mišića karličnog dna, do zida male karlice, ispod peritoneuma, a iznad svodova vagine. Deli se na bočni, prednji i zadnji parametrijum.

Uzrok nastanka

Klinička slika

Dijagnoza

Lečenje