morska_hranaGotovo savršeno društveno uređenje i duga kulturna tradicija su, uz specifičnu gostoljubivost, severnu klimu i obilje sezonskih plodova zemlje i mora, ostavili dubok traga na sam način ishrane ovog velikog naroda i njegovih gostiju. Šveđani su poznati kao gurmani koji stalno traže nova iskušenja za svoja kulinarska dostignuća.

Mada je u 18. veku bila velika vojna sila, Švedska dva naredna veka nije učestvovala ni u jednom ratu. Sve do danas, ona je po pravilu zauzimala nezavisan položaj u svim svetskim političkim potresima, što joj je pošlo za rukom čak i tokom dva velika svetska rata.

 

 

Rezultat toga, uz dugotrajnu i uspešnu ekonomsku politiku, je vrlo visok životni standard i razvijen sistem socijalne pomoći.
Čuvena po takozvanom socijalnom raju, Švedska je kao članica Europske unije od 1995. godine u 21. vek ušla kao moderna i sofisticirana internacionalna zajednica, u kojoj je običan građanin, kao čovek i pojedinac, uvek dobro zaštićen i privilegovan neophodnim stepenom dodeljenog mu i garantovanog ljudskog dostojanstva. Sve to je, uz dugu kulturnu tradiciju, specifičan oblik gostoljubivosti, tipičnu sevrnu klimu i obilje plodova sezonskog karaktera, ostavilo dubok traga i na sam način ishrane ovog velikog naroda i njegovih gostiju.
Šveđani su poznati kao veliki gurmani koji stalno traže nova iskušenja za svoja kulinarska dostignuća. Svako ko poseti ovu zemlju u srcu Skandinavije, ostaje prijatno iznenađen visokim kvalitetom švedske hrane i restorana, u kombinaciji sa nezaboravnim ambijentom, gostoprimstvom i profesionalnom uslugom. Švedska je agrikultura u procesu prelaska na dugotrajno humane i ekološki održive metode privredne proizvodnje, što u prehrambenoj industriji daje rezultat u mesu, povrću, žitaricama i ostalim proizvodima vrhunskog kvaliteta. Šta god da odaberete na tipičnom švedskom jelovniku, a da to jelo sadrži tradicionalne namirnice, gotovo je sigurno da ćete dospeti u carstvo kulinarskih vrhunaca.
Osnova švedske kulinarske kulture su specijaliteti iz kvalitetnih namirnica, pre svega lososa, haringe i ostalih vrsta ribe, te divljači, šumskih plodova i gljiva. Riba i meso su oduvijek igrali presudnu ulogu u prehrani Šveđana. Nedostatak svežeg povrća i drugih namirnica tokom dugih polarnih zima morao je da se odrazi i na tradicionalne recepture. Ali, blagotvorno okruženje mora uticalo je da najveći nacionalni specijalitet ove zemlje budu školjke, posebno ostrige, za čiji je specifičan ukus najviše zaslužno sazrevanje u hladnoj vodi.
Uz ribolov je u Švedskoj duga i tradicija lova, pa se, kao najzastupljenija, u kulinarstvu tamo često javljaju i jela od mesa jelena i losa. Veoma su cenjeni, traženi i prisutni i džemovi od šumskog voća, posebno brusnice, koji se dodaju teškim jelima od mesa, kako zbog izvrsnog ukusa, tako i zbog dižestivnih svojstava. Nešto ekskluzivniji je džem od barske kupine, kao jedan od neizostavnih delikatesa na koktelima dodele Nobelovih nagrada.
Švedska kuhinja je u prošlosti prilično zavisila od godišnjih doba. Leto je oduvek bilo povezano s ukusnim užicima i senzualnošću, dok su se ostali delovi godine, zbog oštrih vremenskih uslova, uglavnom svodili na zimnicu i konzerviranu hranu. Zato su proleće i rano leto dočekivani s velikim veseljem; znalo se da stižu grgeči, petlovi, umotani fileti baltičke haringe iz pećnice, sveža zelena špargla i prve jagode. Draž su imali i mladi krompiri kuvani u začinima i preliveni maslacem. Tokom leta jelo se na terasama, a često su se organizovali i piknici ili druga okupljanja u čast hrane i hedonizma.
Moderna švedska kuhinja stasala je na korenima tradicionalne, ali se, osim kvalitetom namirnica i odličnim ukusom, proslavila i kreativnim i inovativnim pristupom, te dizajnom i igrom boja za stolom. U kulinarstvu se danas koriste bobice i korenaste biljke, sve vrste ribe i divljači, teleće meso i jagnjetina, kao i punomasni sir na sasvim nov način. Gastronomska čula inspirirana su nepreglednim šumama, jezerima i morskom obalom, ali i svakodnevnim životom.
U švedskom domu obično se tokom dana serviraju tri uobičajena glavna obroka. Dok je u svim školama ručak obavezno kuvan i topao, radni deo nacije obično ruča nešto laganije. Takav obrok se sastoji od salate i hleba, čime se glavna uloga u danu drage volje prepušta večeri, kada se čitava porodica okupi za stolom i uživa u toplim kulinarijama. Na tipičnom švedskom meniju sigurno će se naći mesne kuglice kotbular, haringa u salamuri, osušen i usoljen losos, rečni rakovi, sarmice od zelja kaldolmar, supa od graška, kuglice od krompira punjene svinjetinom kropkakor, kobasice falukorv iz mesta Faluna, kao i jansons frestelse iliti jelo od krompira sa belim lukom, inćunima i pavlakom. Tipičan švedski hleb se zove knekebrot, a kao desert su česte palačinke, crni puding, pite od jabuka, brusnice ili borovnice, ili mafini i musli.
Kao piće, neprevaziđeno je mleko, pa je Švedska broj jedan u njegovoj potrošnji na celom svetu, a vrlo blizu su mu i kiselo mleko ili jogurt. Šveđani veoma cene i dobru kafu, dok je među alkoholnim pićima kod njih najzastupljenije kuvano vino ili glog, uz nezaobilazbu kraljicu svih hedonističkih svetkovina na severu Evrope – „Absolut“ votku.
Za osobu dobrih manira Šveđani će vas smatrati samo ako pojedete sve što ste stavili u tanjir, a među razlozima za to su svakako njihova poslovična skromnost i štedljivost. Ipak, šta god da odaberete iz bogate ponude švedskog jelovnika, svi će vam odmah poželeti „smaklig maltid“ ili „prijatno“.

Švedski sto
Pripadnici švedskog plemstva su još u 14. veku imali običaj da, između obroka, služe hladna posluženja različitog tipa na posebnim malim stolovima u dnevnim odajama, gde bi se našli hleb, puter, sirevi, voće, dimljene salame i riba, uz vina i likere. U 17. veku je takvo posluženje polako prešlo sa sporedne na glavnu kućnu trpezu, da bi 1912, tokom Olimpijade u Stokholmu, i restorani krenuli sa takvom ponudom. Švedski sto je, kao način serviranja hrane sa mnogo raznih sastojaka, postao globalno popularan tek nakon Svetske izložbe u Njujorku 1939, a u matičnoj zemlji i danas postoje mnoge podvrste, u zavisnosti od prilike, praznika ili drugog slavlja (božićni, uskršnji, novogodišnji…), kao i od vrste hrane koja se služi (riblji, mesni, hladan, topao…) Zanimljivo je da i Norvežani i Danci imaju svoje vrzije švedskog stola – koldbort i kolde bort.
Švedska salata
Za švedsku salatu su potrebne po četiri jabuke, šargarepe i kisela krastavca, 250 grama pečuraka, po 200 grama parizera i pečenice, tri slane ringlice ili sardine iz konzerve, malo soli, sok od pola limuna, kašičica šećera, malo belog bibera i 10 kašika majoneza. Jabuke treba oguliti i narendati, a pečurke i šargarepe obariti, pa iseći na kockice, kao i kisele krastavčiće. Parizer i pečenicu sitno iseckati, pa sve sastojke pažljivo sjediniti. Ringlice ili sardine treba izgnječiti, pa dodati masi i sve veoma malo posoliti. Zatim dodati limunov sok po ukusu, biber, šećer, majonez i sve izmešati. Salata se služi kao predjelo ili uz pečeno meso.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.