Podrumi božanskog pica i u našoj zemlji konacno postaju magnet za strane i domace turiste. Na mapi: Palic, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa
Srodne vesti
* Vinski put Šumadije
* Francuzi gube interesovanje za vino
* Misteriozni kolekcionar prodaje vina
* Flaša košta kao automobil
* Vinu pola miliona
U VODI ceš videti svoje lice, a u vinu izraz svoje duše, kaže stara izreka. Kako stvari stoje, Srbi su u vinu (napokon) videli i šansu za dobru zaradu. Jer, vinski turizam je na dobrom putu da uskoro postane jedan od srpskih turistickih brendova.
U svetu je vec nekoliko godina u trendu sve što je vezano za vino, a odskoro je tako i kod nas. Ljubitelji božanskog pica nedavno su od Turisticke organizacije Srbije dobili „uputstvo za uživanje“ – mapu „Putevi vina“, u kojoj se detaljno predstavlja osam vinskih regiona. Uz autohtone sorte, odlicnu domacu kuhinju i sjajan provod, nema sumnje da srpski vinari mogu da privuku domace i strane turiste.
– Vinski turisti su hedonisti, uglavnom dobro situirani ljudi, koji ne traže luksuz, vec dobro vino, pristojan smeštaj i dobru pricu vezanu za vino. Žele da znaju kako se neko odredeno vino pravi, ali i da upoznaju prirodne lepote, kulturu i posebne karakteristike vinskog podrucja – kaže Radomir Vlastelica, nacelnik Turisticke organizacije Srbije i autor publikacije „Putevi vina Srbije“.
Najnovija brošura TOS-a donosi vinsku istoriju svakog podneblja, 46 vinskih podruma i vinarija, 49 restorana, 34 hotela i drugih smeštajnih objekata, osam lokalnih turistickih organizacija i detaljnu mapu puteva koji vode do svake vinske regije. Na vinskoj mapi nalazi se osam regiona: Palic, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa.
– Zacetnik vinskog turizma u Srbiji je Laslo Hupert, koji je u Hajdukovu kod Subotice otvorio „Vinski dvor“. Najvecu dnevnu posetu ima vinski podrum Aleksandrovic kod Topole, dok je posebno interesantna ponuda „Vinske kuce Minic“ u Tršicu, u kojoj gosti spavaju u pravim i posebno uredenim vinskim buradima – objašnjava Gvozden Radenkovic, predsednik Udruženja vinara i vinogradara Srbije.
Naš sagovornik istice da u Srbiji nedostaju smeštajni kapaciteti za vinski turizam, iako je država najavila da ce podsticajnim sredstvima pomoci vinarima.
– Domace vinarije ispunjavaju uslove za degustaciju, ali mali broj može da primi goste na duži boravak. Uvek postoji mogucnost da se povežu sa obližnjim hotelima i drugim smeštajnim kapacitetima, kao i turistickim agencijama. Problem je to što se veliki broj vinskih kuca nalazi u zabacenim krajevima, gde u blizini nema nijednog hotela – kaže predsednik Udruženja vinara i vinogradara.
Kvalitet vina Srbije pociva na velikom broju malih proizvodaca. Oni prvenstveno brinu o kvalitetu svojih vina. Zato strucnjaci i smatraju da je šansa srpskog vinogradarstva u proizvodnji manjih kolicina kvalitetnog vina. U tom slucaju, dobit je samo na prodatoj flaši, dok se ulaganjem u vinski turizam, stranom ili domacem gostu prodaje i pansion, pa je i zarada znatno veca.
VODIC ZA VINOPIJE
* Prema boji, vina se dele na: belo, ružicasto i crveno. Mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina
* Belo vino se sipa manje od polovine caše, a crveno malo više od polovine caše
* Vinske caše treba da budu u obliku lale, da se otvor caše sužava kako bi miris vina, kada ga promuckamo, ostao u caši
* Prema sadržaju šecera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka
VIKEND TURE
ZA VIKEND vinsku turu u Srbiji treba izdvojiti oko 50 evra. U zavisnosti od vinarije, degustacija košta od hiljadu do dve hiljade dinara, koliko treba izdvojiti i za smeštaj. Flaše kvalitetnog vina mogu da se kupe po ceni od 250 pa do 2.000 dinara.
