vinski_putevi_srbijePodrumi božanskog pica i u našoj zemlji konacno postaju magnet za strane i domace turiste. Na mapi: Palic, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa

Srodne vesti

* Vinski put Šumadije
* Francuzi gube interesovanje za vino
* Misteriozni kolekcionar prodaje vina
* Flaša košta kao automobil
* Vinu pola miliona

U VODI ceš videti svoje lice, a u vinu izraz svoje duše, kaže stara izreka. Kako stvari stoje, Srbi su u vinu (napokon) videli i šansu za dobru zaradu. Jer, vinski turizam je na dobrom putu da uskoro postane jedan od srpskih turistickih brendova.

U svetu je vec nekoliko godina u trendu sve što je vezano za vino, a odskoro je tako i kod nas. Ljubitelji božanskog pica nedavno su od Turisticke organizacije Srbije dobili „uputstvo za uživanje“ – mapu „Putevi vina“, u kojoj se detaljno predstavlja osam vinskih regiona. Uz autohtone sorte, odlicnu domacu kuhinju i sjajan provod, nema sumnje da srpski vinari mogu da privuku domace i strane turiste.

– Vinski turisti su hedonisti, uglavnom dobro situirani ljudi, koji ne traže luksuz, vec dobro vino, pristojan smeštaj i dobru pricu vezanu za vino. Žele da znaju kako se neko odredeno vino pravi, ali i da upoznaju prirodne lepote, kulturu i posebne karakteristike vinskog podrucja – kaže Radomir Vlastelica, nacelnik Turisticke organizacije Srbije i autor publikacije „Putevi vina Srbije“.

Najnovija brošura TOS-a donosi vinsku istoriju svakog podneblja, 46 vinskih podruma i vinarija, 49 restorana, 34 hotela i drugih smeštajnih objekata, osam lokalnih turistickih organizacija i detaljnu mapu puteva koji vode do svake vinske regije. Na vinskoj mapi nalazi se osam regiona: Palic, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa.

– Zacetnik vinskog turizma u Srbiji je Laslo Hupert, koji je u Hajdukovu kod Subotice otvorio „Vinski dvor“. Najvecu dnevnu posetu ima vinski podrum Aleksandrovic kod Topole, dok je posebno interesantna ponuda „Vinske kuce Minic“ u Tršicu, u kojoj gosti spavaju u pravim i posebno uredenim vinskim buradima – objašnjava Gvozden Radenkovic, predsednik Udruženja vinara i vinogradara Srbije.

Naš sagovornik istice da u Srbiji nedostaju smeštajni kapaciteti za vinski turizam, iako je država najavila da ce podsticajnim sredstvima pomoci vinarima.

– Domace vinarije ispunjavaju uslove za degustaciju, ali mali broj može da primi goste na duži boravak. Uvek postoji mogucnost da se povežu sa obližnjim hotelima i drugim smeštajnim kapacitetima, kao i turistickim agencijama. Problem je to što se veliki broj vinskih kuca nalazi u zabacenim krajevima, gde u blizini nema nijednog hotela – kaže predsednik Udruženja vinara i vinogradara.

Kvalitet vina Srbije pociva na velikom broju malih proizvodaca. Oni prvenstveno brinu o kvalitetu svojih vina. Zato strucnjaci i smatraju da je šansa srpskog vinogradarstva u proizvodnji manjih kolicina kvalitetnog vina. U tom slucaju, dobit je samo na prodatoj flaši, dok se ulaganjem u vinski turizam, stranom ili domacem gostu prodaje i pansion, pa je i zarada znatno veca.

VODIC ZA VINOPIJE

* Prema boji, vina se dele na: belo, ružicasto i crveno. Mogu da budu: vrhunska sa geografskim poreklom, kvalitetna sa geografskim poreklom, stona sa geografskim poreklom i stona vina

* Belo vino se sipa manje od polovine caše, a crveno malo više od polovine caše

* Vinske caše treba da budu u obliku lale, da se otvor caše sužava kako bi miris vina, kada ga promuckamo, ostao u caši

* Prema sadržaju šecera, vina se dele na: suva, polusuva, poluslatka i slatka

VIKEND TURE

ZA VIKEND vinsku turu u Srbiji treba izdvojiti oko 50 evra. U zavisnosti od vinarije, degustacija košta od hiljadu do dve hiljade dinara, koliko treba izdvojiti i za smeštaj. Flaše kvalitetnog vina mogu da se kupe po ceni od 250 pa do 2.000 dinara.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.