CABERNET_SAUGVINONCABERNET SAUGVINON je sorta poreklom iz Francuske i najviše se gaji u okolini Bordoa. Zbog izuzetne lepote ove sorte, počela je da se gaji u skoro svim vinogradarskim krajevima u svetu. Nepodeljeno je stručno mišljenje da se od ove sorte mogu proizvesti najlepša crna vina. Dulkin Cabernet Saugvinon je mlad vinograd, prošle godine mu je bila prva prava berba i već je pronašao svoje mesto među poklonicima ovog božijeg nektara.
Najmasovnije vino na svetu
KABERNE je verovatno najmasovnije vino na svetu, ima ga u svakom većem vinogradu a gaji se od ledenih prostora Kanade, pa do bliskoistočnih paklenih dolina. Postoji podatak da čak osam miliona izvoz-uvoznika i mešetara trguju kaberneom širom sveta, od Kine pa naovamo. Svoju mega popularnost ovo vino duguje širokom spektru aroma i ukusa, bogatstvu tanina ali možda ponajviše neophodnošću da odleži i sposobnošću da decenijama zri. Cabernet Sauvignon je „zaslužan“ za izreku da „vino sa godinama postaje sve bolje“.
Ali, upravo jačina tanina često je glavna „mana“ nestrpljivim konzumentima zbog čega Merlot sve više osvaja „laku čitalačku publiku“ koja će, ako se povodi za ukusom i džepom, najradije kupiti najjeftiniji kaberne, onaj pitki ali bez voćnog ukusa. Ipak, Cabernet Sauvignon je bez pogovora vino sa najvećim stepenom digniteta u ovoj pitkoj priči.

Istorijski posmatrano, nastao je u Bordou i bio njegova perjanica, gde su ovu sortu grožđa najčešće mešali sa Merlotom i Cabernet Francom (kao što ga u Španiji rado „krste“ sa Tempranillom, u Italiji sa Nebbiolom, Barolom ili Barberom), sve do čuvenog pariskog nadmetanja u blind testingu 1973. godine, kada je Stag’s Leap Wine Cellars’ 1973 Stags Leap District Cabernet Sauvignon „razbio“ predstavnike Bordoa Château Mouton Rothschild, Château Montrose, Château Haut-Brion i Château Léoville-Las Cases na njihovom terenu. Epidemija filoksere 80-ih godina nanela je veliku štetu kalifornijskim vinogradima, ali danas je ova „trka“ negde fifti-fifti (Ameri su za korak napred). Pored Kalifornije, kabernea ima u Vašingtonskom okrugu i Oregonu.
Bolji izvori „kaba“ u Kaliforniji: Chalk Hill jedna od najvećih vinarija u području, vino sa osvrtom na borovnice, crne ribizle ali i začinske trave (flaša preko 60 $); Beringer, Sonoma – ukusi manje voćni, a više tvrdi i sočni, nalik na duvan i jake začine (oko 25$); Clos Du Val i Mount Veeder Winery iz Napa doline, čokoladni ukusi koji podsećaju i na suve šljive (30 – 50$);

Prepoznatljive činjenice
NARAVNO, tu je i osobina da mu hrastovina izuzetno prija, pa tako razlikujemo Cabernet Sauvignon koji se kreće iz niskih nota lekovitog i aromatičnog bilja, preko masnikavih i ljutkastih međutonova koji zrenjem prerastaju u sitne suve grožđice izrazitog ukusa čak nalik na cassis (liker od crne ribizle). U Kaliforniji ovo vino dostiže visine i notu eukaliptusa, a barikirano u svom sekundarnom segmentu otkriva primese sandalovine, duvana, kafe, vanile, kedra, pa čak i pojedine ljutkaste arome.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.