kraljevska_vinarija_beloU oplenačkom vinogorju posebno se ističe Kraljev podrum koji se po kvalitetu grožđa i vina uveliko izdvojio od ostalih. Podrum se nalazi na obodu vinograda, sasvim blizu puta koji vodi od Topole za Kragujevac. Došli smo, kao predstavnici časopsa koji se bavi temama vezanim za vino, da probamo novo crveno vino iz ovog podruma. Već samo ime „Suveren“ pobuđuje pažnju. Iako na prvi pogled sam prostor na kome se nalazi podrum deluje skromno, dvorište i zgrade podruma tada su nam delovale nekako romantično, okupane škrtim novembarskim suncem. Imali smo utisak da se nalazimo na pragu neke hacijende u Južnoj Americi a ne u vinskom podrumu u srcu Šumadije.

Iskoristili smo priliku da u razgovoru sa Miladinom Gavrilovićem, upravnikom Zadužbine kralja Petra, u okviru koje se nalazi i ovaj podrum, saznamo nešto više o vinu i vinogradima koji pripadaju Zadužbini. Na ovaj zakazani razgovor došli smo u pratnji profesora dr Slobodana Jovića, konsultanta za proizvodnju vina u ovom podrumu koji se potrudio da novo crveno vino “Suveren”, spravljeno od grožđa kaberne sovinjon, odmah bude na dobrom glasu među ljubiteljima vina.

Gospodine Gavriloviću, znamo da je kralj Petar bio veoma preduzimljiv čovek i da je bio veoma popularan u narodu. Kako je jedan kralj počeo da se bavi proizvodnjom vina?

Kada se kralj Petar Karađorđević odlučio da sam proizvodi vino, počeo je od seljaka sa Oplenca da otkupljuje zemljište i vinograde, onoliko koliko su oni bili spremni da mu ih prodaju. U to vreme, vinogradi na parcelama zemljišta koje je kupio, bili su zasađeni uglavnom autohtonim sortama grožđa koje je on nastavio da neguje. To grožđe u početku nije prerađivano na Oplencu već u selu Banja, kod Aranđelovca, u Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi.

 

Te autohtone sorte koje spominjete nisu proslavile vina iz Kraljevog podruma.

Kraljev podrum OplenacTačno, treba znati da najveće zasluge za dobar imidž vina iz Kraljevog podruma, pored svih uvažavanja koje je kralj Petar imao za ideju sadnje sopstvenog vinograda i pokretanja proizvodnje grožđa i vina ovde na Oplencu kao i osnivanja Zadužbine, ipak ne pripadaju Kralju Petru. Zasluga za razvoj vinogradarstva i vinarstva na Oplencu, a po nekim mišljenjima, i u većem delu Srbije, pripada kralju Aleksandru Karađorđeviću. Mnogi smatraju da je on bio veći i bolji poznavalac vina od kralja Petra. Aleksandar se potrudio da se u Srbiji primene, za ono vreme, najsavremenije metode u gajenju vinove loze i proizvodnji vina. On je bio taj koji je inicirao uvođenje savremenih zasada i sorti koje Srbija dotada nije imala, a želeo je da se takav pristup neguje širom Srbije. Nesumnjivo da je ova logika i danas aktuelna. Na primer, on se nije zaletao da prvo izgradi proizvodne kapacitete i prerađuje grožđe koje bi kupovao sa strane od drugih vinogradara, ma koliko ono bilo kvalitetno, već se orijentisao na podizanje sopstvenih zasada. Tek kada se uverio da je njegovo grožđe iz sopstvenog vinograda dovoljno kvalitetno i da će ga biti u dovoljnim količinama i ekonomsi isplativo, podigao je podrum. Dotada je grožđe predavao Venčačkoj vinogradarskoj zadruzi.
Posle Prvog svetskog rata nastupa nov period sa donošenjem novih zasada vinove loze potpuno drugačijih od onih koji su se dotada nalazili u vinogradima seljaka na Oplencu. Na Oplenac, pored domaćih autohtonih sorti koje su negovane, stižu i prvi čokoti internacionalnih sorti vinove loze iz Francuske i Nemačke. Među njima su rajnski rizling, sovinjon beli i semijon. Zanimljivo je da se još u vinogradu, prilikom branja sovinjona i semijona, grožđe mešalo i stavljalo u isti koš. Od crnih sorti zasađeni su pino noar, game, kaberne sovinjon i kaberne fran. Od belih internacionalnih sorti, sovinjon-semijon, dobijalo se vino Oplenka, vodeće vino Kraljeve vinarije. Od domaćih sorti u to vreme uspešno su negovani prokupac, žilavka, crna i bela tamnjanika, plovdina i tako dalje. Tada je na Oplencu postojala rasadnička proizvodnja. Kralj je vodio računa o tome da se gaje one sorte za koje je verovao da su pogodnije za razvoj na širem prostoru Srbije. Imao je izvesne rezerve prema crnim sortama, kao i prema kaberne sovinjonu. Crne sorte su sađene uglavnom na kraljevom imanju u Demir Kapiji.

Šta se događa posle Drugog svetskog rata, kada su prošla sva naša društvena previranja i turbulencije koje su, kao što znamo, potrajale nešto duže?

To vreme je ostavilo katastrofalne posledice na vinograde i Vinariju. Vinogradi su bili zapušteni i prepušteni propadanju, podrum je bio ruiniran, mnogobrojna drvena burad rasušena i napadnuta crvotočinom, jednom rečju, veoma tužna slika. Tek u poslednjih deset-dvanaest godina došlo je do ozbiljnijeg oživljavanja Zadužbine i ponovnog pokretanja proizvodnje vina. Tako je posle 2004. godine došlo do obnove vinograda. Otpočelo je krčenje pojedinih parcela i priprema terena za sadnju vinograda.

Znamo da je prvo vino koje se pojavilo posle obnove vinograda bio Sovinjon beli, zatim Šardone. Šta se dešava sa Kaberne sovinjonom?

Prvi čokoti Kaberne sovinjona posađani su 2006. godine. Danas Kaberne sovinjona na zadužbinskim parcelama ima ukupno na dva hektara i trinaest ari. Tako se na jednoj od prvih parcela koju je kralj Petar kupio još 1906-1907. godine, a koja se nalazi odmah iza crkve na Oplencu, sada nalaze zasadi Kaberne sovinjona. Celom poslu oko podizanja vinograda pristupilo se veoma temeljno i stručno. Sve je, uglavnom, povereno Poljoprivrednom fakultetu iz Zemuna. Pošlo se prvo od analize zemljišta i pripreme za sadnju. Taj posao je uradio profesor dr Vlado Ličina. Zadužbina se opredelila da sav sadni materijal-kalemove nabavi od svetski poznate firme Raušedo iz Italije. Za projekat vinograda i stalni nadzor nad vinogradom odgovoran je profesor dr Nenad Marković. On je, zajedno sa dr Sartorijem iz Raušeda, učestvovao i u odabiru klonova. O zaštiti vinograda brine se profesor dr Novica Miletić, dok je za proizvodnju vina zadužen profesor dr Slobodan Jović.
Već posle prve berbe Kaberne sovinjona 2008. godine kada je rod bio 4500-5000 kg/h, znali smo šta je potrebno imati od opreme za preradu te količine grožđa i kako se odvija savremena proizvodnja vrhunskin vina. Nažalost, mi tada tu opremu nismo imali. Upravo zbog toga moglo je da se dogodi da to grožđe prodamo iako je bilo izvrsnog kvaliteta, jer nas je iznenadio toliko bogat rod. Na sreću, tada nam upomoć priskače profesor Jović i rešava našu dilemu. On smatra da bi bila velika šteta da prodamo tako kvalitetno grožđe koje ne može nigde da se kupi i da je ovo grožđe baš kraljevsko. Tom prilikom on nam je predlažio da se grožđe preradi na „starinski način“. To je podrazumevalo da se kljuk ručno potapa tačno na vreme i da se primenjuju postupci koji poštuju prirodni proces vrenja. Tako je stvoren ovaj Kaberne sovinjon iz 2008. godine. Dobijeno je oko 7000 litara vina koje je sada u opticaju i koje sada imate priliku da degustirate.
Mislim da je važno istaći, što se pokazalo na našem primeru, da se može – i kada je sve zapušteno i uništeno, a nekada je očigledno bilo veoma dobro i uspešno, mukotrpnim i timskim radom, sopstvenim angažovanjem, sa velikom ljubavlju i sopstvenim sredstvima, sigurno i uz poslovični srpski inat – sve to vratiti i obnoviti kako bi se postigao ondađnji nivo. Tačno, još nismo stigli do vrha, ali ako nam je ovakav početak, vrh i nije tako daleko.

Profesore Joviću šta vi kažete na to?

Kada je ovaj Kaberne sovinjon u pitanju, koncept je bio da u ovom vinu prepoznamo sve karakteristike sorte ali i ono što nosi podneblje, da teroar dođe do izražaja. Želeli smo da proces bude sasvim prirodan i da se intervencije vrše samo onoliko koliko su potrebne. Naravno da smo znali da nam, u ovako potpuno prirodnom procesu, majka priroda nije uvek naklonjena i da, ukoliko nešto krene neželjenim pravcem, treba intervenisati. Međutim, ovom prilikom imali smo sreću. Priroda je bila veoma velikodušna i nije trebalo vršiti neke značajnije korekcije. Tako se došlo do vina koje se zove “Suveren” i koje svojim kvalitetom za sada suvereno vlada na ovim prostorima.
Suveren u čaši
Na našem vinskom nebu ovo vino pojavilo se nekako stidljivo što mu nije smetalo da se u prvim koracim odmah visoko vine i zablista. U čaši njegova zatvoreno crvena rubin boja sa ljubičastim odsjajem i prebogatim svežim voćnim mirisom osvaja već u prvom kontaktu. Koliko samo asocijacija taj miris izaziva u nama. Crna ribizla, sok od kupine, sa tonovima ljubičice, vanile i hrastovine. Taj kompleksni miris oseća se i pri prvom gutljaju. U ukusnom delu oseća se blaga slast, kiseline i tanini. Sve to dobro je ukonponovano u raskošno i bogato telo vina što ga čini veoma prijatnim.Vino je iz prve berbe 2008. godine; ima ga već u prodaji iako na ukusu još deluje kao mlado vino. Sigurno je da će kroz nekoliko godina ono iskazati sav svoj potencijal pružajući mogućnost kupcu da ga potroši odmah, ali i da ga ostavi da odleži u flaši još koju godinu i otvori za neku specijalnu priliku.

N. Jančić

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.