vinoHigijenska vrednost vina

Na higijensku vrednost vina ukazao je Pasteur tvrdnjom da je ono najzdravije i najhigijenskije piće (Le vin est la plus saine et la plus hygienique des boissons). Mnogim eksperimentima potvrđeno je praktično iskustvo da je vino bakterijsko (HMon, Roos…), antitoksično (prof. Gruchet) i antianafilaktieno (dr. Weissenbach, prof. Loeper. . .). U organima za varenje zajedno sa želudačnom kiselinom, vino deluje preventivno prema raznim bolestima želuca i creva i uništava bakterije prisutne čak i u žučnom kanalu, mokraćnom kanalu i u bubrezima. Vino uništava i mišićne trihine.

U krvi se može dokazati već pet minuta nakon uzimanja dok se maksimalna koncentracija pojavljuju nakon trideset min do dva sata. Mleko i masna hrana usporava, a voda olakšava apsorpciju alkohola.

 Plazma uglavnom prenosi alkohol u različite organe tela. Treba međutim istaknuti da za razliku od ostalih hranjivih supstanci, alkohol ne može stvarati rezerve u telu, niti može poslužiti regeneraciji tkiva. Alkohol se iz tela uklanja uglavnom oksidacijom, a vrlo mali procenat (manje od 5%) izlučuje se hemijski nepromenjen mokraćom, znojem ili dahom.

 

O hranjivosti vina

Hrana je mešavina raznih jela i pića, skup različitih a preko potrebnih elemenata (belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina, minerala i drugih materija) koji služe organizmu kao izvor energije i topline. I vino ima, prema objektivnim naučnim analizama, sva obeležja tako definisanog sastavnog dela ljudske hrane. Hranjive vrednosti vina ćemo početi nabrajati upravo od vode, jer je biološka, stoga vrednija od izvorske. U njoj su otopljeni minerali i mnogi spojevi koji sadržavaju čoveku potrebnu hemijski vezanu energiju (organske i prirodno sadržane anorganske kiseline, šećera itd.).

Vino, sastavni deo jela

Vino, kao sastavni deo jela, neposredno i posredno (miris, ukus) povećava sekreciju sokova i sistema za varenje, što je vrlo korisno. Dobar učinak na resorpciju vitamina B-12 (intrisic factor) odgovornog za normalan razvoj eritrocita, nemaju alkoholna, aperitina ni žestoka pića, nego samo vina. Pogotovu se starijim osobama, jer se kiselina u želucu u dobi nakon četrdeset pete godine najčešće smanjuje, preporučuje uz jelo čaša dobra vina. Već je spomenuto da vino utiče na izmenu materija u organizmu, da donekle može zameniti, pa i uštedeti belančevine, ugljenohidrate i masti. Vino će takođe biti korisno i kad se odlučimo na kuru mršavljenja. Ima slučajeva u kojima se vino uopšte ne može preporučiti. Možda ga organizam ne podnosi ili je na njega preosetljiv, a možda je u pitanju i bolest kojoj je kontraindikacija.
Izvor:Vina.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here