Zdravlje i Lepota - Lifestyle portal namenjen ženskoj populaciji sa praktičnim savetima i edukacijom - Nega Lica i Tela - Zdravlje Žene - Zdrav Život

Vina

Kad se vino i emocije izmješaju-Marina Cvetić

kad_se_vino_i_emocije_izmjesaju_marina_cvetiOtkako je Đani Mašareli, prvi put na svijetu, vina nazvao po svojoj supruzi, ime Marine Cvetić ušlo je u velike enološke atlase
Profesionalno putovanje kroz vino Marina Cvetić započela je prije dvije decenije kada je tipična latinska ljubavna priča dovela da živi u Italiji.
Đani Mašareli bio je na moru u Hrvatskoj, upoznao Marinu i – ispostaviće se pod izgovorom da mu u vinarskom poslu treba neko ko govori engleski – rekao da se bez nje ne vraća u Italiju.
On se tada, prije 22 godine, već deceniju bavio vinima u rodnom Abrucu, jednoj od italijanskih regija. Ona je sa vinom živjela od djetinjstva u Dalmacije. Djeda je pravio vino i bačve, a ona mu je pomagala. Nogama je gnječila grožđe i pretakala burad.
„Detinjstvo sam provela uz lozu i vino. Još od studentskih dana vino je moje jedino piće. Oduvijek sam bila radoznala i voljela sam da probam razne sorte", kaže Marina Cvetić u razgovoru za „Politiku" upriličenom tokom njenog šestog boravka na festivalu vina u Beogradu.
Đanijeva upornost se isplatila. Prihvatila je izazov. Došla je u San Martino sula Maručina, selo od hiljadu stanovnika ispod obronaka planine Majela, nešto dalje od Peskare. Vino je potom doprinijelo ljubavi i braku.
„U to vrijeme znala sam samo za Toskanu i njena čuvena vina. Za Abruco kao vinski kraj nisam uopšte čula, ali ja sam tvrdoglav, balkanski tip", kaže Marina.
Očito da je takav bio i Đani0. „On je tri decenije proveo da bi ubedio cio svijet da postoje posebna vina u jednoj posebnoj zemlji kao što je Abruco".

Opširnije...

Vinski bonton

vinski_bontonVino predstavlja ritual i sinonim je za opuštanje i prijatno provedeno vreme sa dragim osobama. U vinu se uživa i zato postoji nekoliko pravila da bi se dobilo najbolje što ono može da pruži.
Čaša se prihvata desnom rukom na donjem delu. Čaše za bela vina imaju dužu, a čaše za crna vina kraću dršku. Veličina čaše zavisi od kvaliteta vina kojem je namenjena, ali i o vrsti vina. Kvalitetna vina ulivaju se manje čaše, a stona u veće.
Vino se ne toči do vrha čaše. Čašu treba naliti do malo iznad polovine, jer tako najbolje zapažamo boju, miris i ukus vina.
Ako je gost u trenutku kada je hteo da popije gutljaj nešto zapitan, treba da vrati čašu na sto dok ne odgovori.
Čašu ne bi trebalo stavljati blizu tanjira kako se nepažnjom ne bi prevrnula. Ako se za vreme jela pije, treba obrisati usne salvetom ili peškirom i odložiti viljušku i nož na tanjiru.
Nije pristojno piti suviše naglo, jer čovek može imati neugodnosti. Opširnije...

Cabernet Saugvinon

CABERNET_SAUGVINONCABERNET SAUGVINON je sorta poreklom iz Francuske i najviše se gaji u okolini Bordoa. Zbog izuzetne lepote ove sorte, počela je da se gaji u skoro svim vinogradarskim krajevima u svetu. Nepodeljeno je stručno mišljenje da se od ove sorte mogu proizvesti najlepša crna vina. Dulkin Cabernet Saugvinon je mlad vinograd, prošle godine mu je bila prva prava berba i već je pronašao svoje mesto među poklonicima ovog božijeg nektara.
Najmasovnije vino na svetu
KABERNE je verovatno najmasovnije vino na svetu, ima ga u svakom većem vinogradu a gaji se od ledenih prostora Kanade, pa do bliskoistočnih paklenih dolina. Postoji podatak da čak osam miliona izvoz-uvoznika i mešetara trguju kaberneom širom sveta, od Kine pa naovamo. Svoju mega popularnost ovo vino duguje širokom spektru aroma i ukusa, bogatstvu tanina ali možda ponajviše neophodnošću da odleži i sposobnošću da decenijama zri. Cabernet Sauvignon je "zaslužan" za izreku da "vino sa godinama postaje sve bolje".
Ali, upravo jačina tanina često je glavna "mana" nestrpljivim konzumentima zbog čega Merlot sve više osvaja "laku čitalačku publiku" koja će, ako se povodi za ukusom i džepom, najradije kupiti najjeftiniji kaberne, onaj pitki ali bez voćnog ukusa. Ipak, Cabernet Sauvignon je bez pogovora vino sa najvećim stepenom digniteta u ovoj pitkoj priči. Opširnije...

Put vina – Oplenac

Vinska istorija
Na pobrđima Kosmaja, Rudnika i Venčaca, s Prokopom i Oplencem, od davnina su ljudi uzgajali vinovu lozu. I u srednjem veku čitavo ovo područje je bilo poznato po dobrom vinu. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja datiraju iz putopisa De la Brokijera iz 1432. godine. U državnom arhivu postoji građa koja govori kako su u vreme kneza Miloša vinogradi u ataru Topole tako dobro rađali da se nije gde imalo smestiti grožđe i vino.

Despot Stefan Lazarević je početkom 15. veka često odlazio u lov na Kosmaj i tako upoznao pavlovačka vina odnosno današnja koraćička vina. Presudna je bila 1903. godina kada je u selu Banje osnovana Venčačka vinogradarska zadruga i podrum vina kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, koji su proneli slavu oplenačkih vina širom Evrope. Zadruga je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1500 ha vinograda. Zadrugari su pod nadzorom tehnologa uglavnom iz Francuske počeli da proizvode vino, konjak, pa čak i šampanjac.
• Vinogradarstvo i vinarstvo danas

Oplenački podrejon i venčačko i kosmajsko vinogorje prostire se u brdovitom delu Šumadije u slivu Velike Morave i njenih pritoka. Vinogradarski tereni su uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije. Klima se odlikuje pravilnim temperaturnim kolebanjima.

Opširnije...

Mediteraneo - festival vina, gastronomije i vinskog turizma

Mediteraneo_-_festival_vina_gastronomije_i_vinskog_turizmaU Beogradu će, 26. i  27. novembra, od 12 do 22h, u prostoru paviljona Cvijeta Zuzorić, biti održan Mediteraneo - festival vina, gastronomije i vinskog turizma. Učesnici festivala su izlagači, koji će svojim proizvodima i uslugama promovisati značaj i ulogu razvoja vinske kulture i ugostiteljstva kao i stručnjaci koji će biti zaduženi za predavanja.

Cilj manifestacije je da se građani Srbije upoznaju sa ponudom vina prestižnih proizvođača, sa vinskim turizmom u našoj zemlji i na prostorima bivše Jugoslavije, kao i sa ishranom za kvalitetniji način života.

Na festivalu, gde će ulaz biti besplatan za posetioce, biće održan niz predavanja o značaju zdrave, mediteranske ishrane i pravilnog izbora i konzumacije vina, a u saradnji sa eminentnim stručnjacima iz sveta medicine i gastronomije. Posetioci će biti u prilici da uživaju u degustaciji kvalitetnih napitaka, da isprobaju sireve, pršutu, masline, najkvalitetniju čokoladu i jela koja će pripremiti neki od najuglednijih restorana u Beogradu.

Eminentni beogradski restorani nadmetaće se u simultanom pravljenju mediteranskih specijaliteta. Opširnije...

Strana 2 od 7