Vina

Crno vino krije tajnu dugog života

Molekularni biolozi i patolozi sa Univerziteta Harvard otkrili su da jedan sastojak u crnom vinu ne samo da "produžava život" pekarskom kvascu, već ima čudesno dejstvo i na ljudsku ćeliju, čineći je otpornom na radijaciju.
Iako su ova istraživanja još uvek u početnoj fazi, naučnici veruju u mogućnost da će pronaći lek koji će produžiti život i sprečiti bolesti poznog životnog doba. Otkriveni molekul, resveratrol, pripada dobro poznatoj grupi sastojaka u crnom vinu, voću, povrću i maslinovom ulju. Ali najnovija otkrića najavljuju mogućnost da njegova korisna svojstva prelaze sada poznate granice.
Neki od molekula, kako se čini, aktiviraju "porodicu enzima" pod imenom sirtuins, za koju je dokazano da za 80 odsto produžavaju "život" pekarskom kvascu i laboratorijskim larvama koje žive na niskokaloričnoj hrani. Poznato je da mnoga živa bića žive duže kad im se smanji uzimanje hrane, uključujući i sisare kao što su miševi i pacovi. Jedno od objašnjenja moglo bi biti da "stres gladi" stimuliše molekul sirtuins da se pripremi za "preživljavanje".

Profesor dr Dejvid Sinkler kaže: "Uvereni smo da sirtuins ćelijama 'kupuje vreme' da se oporave od oštećenja. Sve su češći dokazi da se u odmaklom životnom dobu život produžava ako se blokira izumiranje ćelija - sve dok ono ne vodi oboljevanju od raka".
U toku istraživanja, naučnici su otkrili 17 molekula koje stimulišu Sirt 1, jedan od sedam sirtuinsa u ljudskom organizmu, i enzim kvasca Sirt 2. Najsnažniji molekul bio je resveratrol, jer je ovaj sastojak vina omogućio da ćelije pekarskog kvasca za 60 do 80 odsto duže žive - mereno brojem "generacija".

Vinski putevi Srbije

Podrumi božanskog pica i u našoj zemlji konacno postaju magnet za strane i domace turiste. Na mapi: Palic, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa

Srodne vesti

* Vinski put Šumadije
* Francuzi gube interesovanje za vino
* Misteriozni kolekcionar prodaje vina
* Flaša košta kao automobil
* Vinu pola miliona

U VODI ceš videti svoje lice, a u vinu izraz svoje duše, kaže stara izreka. Kako stvari stoje, Srbi su u vinu (napokon) videli i šansu za dobru zaradu. Jer, vinski turizam je na dobrom putu da uskoro postane jedan od srpskih turistickih brendova.

U svetu je vec nekoliko godina u trendu sve što je vezano za vino, a odskoro je tako i kod nas. Ljubitelji božanskog pica nedavno su od Turisticke organizacije Srbije dobili „uputstvo za uživanje“ - mapu „Putevi vina“, u kojoj se detaljno predstavlja osam vinskih regiona. Uz autohtone sorte, odlicnu domacu kuhinju i sjajan provod, nema sumnje da srpski vinari mogu da privuku domace i strane turiste.

- Vinski turisti su hedonisti, uglavnom dobro situirani ljudi, koji ne traže luksuz, vec dobro vino, pristojan smeštaj i dobru pricu vezanu za vino. Žele da znaju kako se neko odredeno vino pravi, ali i da upoznaju prirodne lepote, kulturu i posebne karakteristike vinskog podrucja - kaže Radomir Vlastelica, nacelnik Turisticke organizacije Srbije i autor publikacije „Putevi vina Srbije“. Opširnije...

Vrhunska vina-Plavac Mili

Vrhunsko suho crno vino proizvodi se od autohtone sorte grožđa plavac mali sa strmih osunčanih položaja Stona i Mili, koji mu daju karakterističan pečat koji to vino izdvaja od ostalih vrhunskih Plavaca.

Vino je tamno crvene boje s granatnim odsjajem, svojstvenog mirisa koji podsjeća na suhu šljivu i strukturnog punog, zaokruženog okusa s veoma podatnim taninima.

Poslužuje se na 18-20 °C uz birana jela od tamnog mesa, divljač, pečenja i zrele sireve.

Plavac Mili je višestruko nagrađivano vino, a posljednje nagrade su ZLATO s Novosadskog sajma i Vinovite 2010. ( berba 2007), te ZLATO i ŠAMPION IZLOŽBE na ocjenjivanju Vino u tradiciji življenja 2010 u  Dubrovniku ( berba 2007) i ZLATNA DIPLOMA s GAST-a 2009. (berba 2006.).

Odredjivanje količina želatina i tanina za bistrenje vina

Poslije završetka alkoholne fermentacije u vinima se intenzivno odvijaju taloženja različitih materija. Raznim taloženjima vino se oslobađa nestabilnog dijela nekih svojih sastojaka. Spontanim bistrenjem vina može se dobiti vino dobre bistrine i zadovoljavajuže stabilnosti. Međutim, tržište vina traži bistra i stabilna vina, a interes proizvođača često je da se što prije stigne na tržište, što spontano bistrenje čini neprihvatljivim u modernim proizvodnjama vina. Osim ovog, čuvanje i njega vina koja su prepuštena spontanom bistrenju su otežani i povezani sa nizom problema uz značajniji angažman rada i sredstava. Savremene tehnologije vina podrazumijevaju i izvođenje niza zahvata koji se zajedničkim imenom nazivaju bistrenje vina. Pod bistrenjem vina podrazumijeva se dodavanje odgovarajućih sredstava kojima se iz vina uklanjaju čestice mutnoće, kao i sastojci koji bi naknadno mogli uzrokovati mućenje vina. Različita organska i mineralna sredstva se primjenjuju za bistrenje vina. Neka od njih djeluju prema principima koloidno-hemijskih reakcija, a neka samo hemijskim vezivanjem određenih sastojaka vina.

Iako su u upotrebi mnoga sredstva za bistrenje vina mogu se navesti neke opšti principi koje treba imati na umu prije preduzimanja postupaka bistrenja. Sredstvo za bistrenje treba da stvara talog veće zapreminske mase od vina koje se bistri. Teži talog brže i potpunije sedimentira. Za bistrenje vina sa velikim količinama ekstrakta i šećera treba upotrijebiti sredstva koja stvaraju taloge većih zapreminskih masa. U vino treba unijeti najmanju potrebnu količinu sredstva za bistrenje. Osim manjih troškova višak nekih sredstava za bistrenje može biti štetan za zdravlje potrošača ili kvalitet vina. Opširnije...