Dezodorans ili antiperspirant?U letnjim mesecima teško je i zamisliti svakodnevnu higijenu bez dezodoransa ili antiperspiranta. Doduše, neki ne prave razliku izmedju ova dva spasonosna rešenja protiv neprijatnih telesnih mirisa, ali ona ipak postoji.
Prvi dezodorans koji se koristio za neutralisanje mirisa u potpazušnoj jami izmišljen je u Persiji u 9. veku, dok se prvi komercijalni proizvodi ovog tipa proizveo 1888. u Filadelfiji (SAD).
Antiperspiranti pojavili su se dosta kasnije, 40-ih godina prošlog veka, ali je tek deceniju kasnije izmišljena formula koja nije izazivala prekomernu iritaciju kože.
U čemu je razlika izmedju dezodoransa i antiperspiranta?
Budući da se i jedan i drugi koriste protiv neprijatnih telesnih mirisa, mnogi ljudi ne prave razliku između ova dva preparata.
Ipak, ona postoji i prema rečima dr Svetlane Djurišić, dermatologa ordinacije „Dermatim“ reč je o efektima koji imaju na znojne žlezde.
„Dezodoransi su preparati koji u sebi sadrže antiseptike i parfeme. Njihova funkcija je da zaustave razvoj bakterija na koži i iza sebe ostave mirisnu notu. Dakle, nesmetano se znojite, ali neutrališete neprijatan miris. Antiperspiranti su, pak, sredstva koja sadže supstance koje sprečavaju znojenje“, objašnjava dr Djurišić.
Jedan od najmoćnijih antimikrobnih sastojaka dezodoransa je triklosan dok glukurolakton, cink oksid i drugi inhibiraju enzime neophodne za bakterijske reakcije i apsorbuju vlagu.
Parfem u dezodoransu maskira neprijatni miris. Mogu biti u obliku stika, rol-ona, tečnosti ili aerosola. Najnoviji dezodoransi se prave sa srebro zeolitom (SL 66), neorganskim baktericidnim agensom.
S druge strane, glavni aktivni sastojci antiperspiranata su soli aluminijuma; one u izvodnim kanalima znojnih žlezda formiraju gelirani čep, koji privremeno sprečava izlaženje znoja na površinu kože.
Da li mogu biti štetni?
Poslednjih godina mnogo se govori o štetnom dejstvu antiperspiranata i navodno kancerogenim svojstvima soli aluminijuma.
Medjutim, još ne postoji nijedna zvanična studija sprovedena na relevantnom broju ispitanika koja bi potkrepila takve ideje.
Nepotvrđene glasine ukazuju da su antiperspiranti jedni od mogućih uzročnika raka dojke, ali to za B92 nije mogao da potvrdi dr Davorin Radosavljević, onkolog sa Instituta za onkologiju.
„Ne postoji nijedno relevantno istraživanje u toj oblasti i zaista je nezahvalno govoriti o mogućim posledicama“, smatra dr Radosavljević.
S njim se slaže i dr Svetlana Djurišić, dermatolog Dermatima:
„Mnogo se polemisalo o štetnosti antiperspiranta zbog blokoranja znojnih žlezda. Medjutim, ako se blokiraju samo znojne žlezde u pazušnim jamama, štete nema. Drugi delovi tela, u tom slučaju, preuzimaju funkciju znojenja i rashlađivanja organizma“, objašnjava dr Djurišić.
Ona dodaje da dezodorans može biti štetan samo u slučaju da je osoba koja ga koristi alergična na neku njegovu komponentu.
Postoji li alternativa?
Budući da nipošto nije svejedno šta stavljamo na svoju kožu, možda vredi obratiti pažnju i na prirodne preparate koje možemo koristiti protiv neprijatnih mirisa.
Ako, uprkos svemu, strahujete od mogućih posledica aluminijumskih soli (koje se, uzgred, više od 60 odsto apsorbuju kroz kožu), možete koristiti biljne čajeve ili neki od modernih kozmetičkih tretmana.
U borbi protiv znoja dokazano je efikasno redovno konzumiranje čaja od žalfije, ali i ekstrakti klekovih bobica i čajevca. Takođe, proveren recept daje kombinacija pola kašičice sode bikarbone, dve kašike kukuruznog skroba i malo maslinovog ulja.
Pošto sve sastojke dobro promešate, možete dodati i nekoliko kapi ekstrakta gore pomenutih antimikrobnih biljaka. Ovu smesu utrljajte posle tuširanja i možete biti mirni neko vreme.
Ako vas mrzi ili smatrate nepraktičnim „kućne čarolije“, najlakše je da se podvrgnete nekom od medicinskih tretmana.
„Efikasni su tretmani jontoforeze koji se sprovode putem jednostavnog električnog uređaja, efikasnog u 85 odsto slučajeva. Takođe, sve češće se protiv znojenja koristi terapija botoksom, a u ektremnim slučajevima i operacija“, objašnjava dr Đurišić.
Kako sveže mirisati na visokim vrućinama?
– Tuširajte se barem jednom dnevno, jer ćete tako sprati znoj i nečistoće sa tela i sprečiti razvoj bakterija koje su glavni uzročnici neprijatnih mirisa.
– Iako dlačice ispod pazuha imaju izuzetno važnu ulogu lakšeg oslobađanja ovog dela tela od znoja, poželjno je da ih tokom letnjih meseci uklanjate, jer se na njima zadržavaju bakterije.
– Pazuh je potrebno prati nešto češće, ali ukoliko niste u prilici, dovoljno je da se obrišete antibakterijskom vlažnom maramicom.
– Nanesite dezodorans/antiperspirant u spreju, rol-onu ili stiku na ključne delove tela. Ako strahujete od konzervansa i aluminijuma, možete potražiti one na prirodnoj bazi koji se mogu naći u svim bolje snabdevenim parfimerijama i apotekama.
– Nosite čiste stvari, jer se bakterije na oznojenoj odeći brzo razmnožavaju, pa ih nije preporučljivo nositi nekoliko dana zaredom.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.