16394_article-1382536-0BDD585200000578-84_468x608_ifDa li postoji nešto na vašem licu što biste voleli da promenite? Za spisateljicu Hilari Friman to je bio nos, koji je mrzela od detinjstva. Ali, kada je odrasla, shvatila je da plastična operacija ipak nije pravi izlaz.
– Moj nos je veoma dugačak, da budem preciznija – 7.5 centimetara, mada, na
sreću, nije kriv.
Na ovaj način Hilari Friman, novinarka i autorka nekoliko romana za tinejdžere, opisuje svoj nos. Ovaj deo njenog lica joj se u prošlosti činio toliko ružnim, da nije mogla da podnese svoj odraz u ogledalu, i uništavala je fotografije za koje joj se činilo da ga ističu. Kao dete dvoje ljudi sa velikim nosevima, bila je, kako kaže „predodređena za veliku surlu“.


– Moja majka ima veliki, prav nos sa širokim nozdrvama. Tatin nos je prosečne veličine, ali ima čudan loptasti oblik – navodi Hilari i dodaje da se kao tinejdžerka često pitala zbog čega njeni roditelji nisu izabrali partnere sa manjim nosevima kako bi bar njihova deca imala šansu da budu lepa.

 

LOPTA NA VRHU
Bilo da su presudili geni ili čista slučajnost, spisateljica je dobila kombinaciju koju opisuje kao najgoru:

– Završila sam sa dugačkim, pravim nosem, koji ima loptasti vrh.
Kada je imala sedam godina, postala je svesna da nikada neće imati sladak, prćasti nosić kakav imaju lutke ili devojčice sa reklame. Ali tek nakon nekog vremena, kada su deca počela da je zadirkuju, shvatila je da okolina njen nos doživljava kao nešto ružno.

– Jednog dana sam vozila bicikl, a deca oko mene su dovikivala svakakve stvari i nazivala me Konkordom – objasnila je.
Takođe je počela da razmišlja o tome na koji način se nosevi prikazuju na televiziji i u crtanim filmovima.

– Prelepe princeze su uvek prikazivane sa jedva primetnim nosem, dok su veštice i zle osobe uvek imale
velike noseve. Počela sam da se plašim da zbog toga ljudi misle da sam i ja zla i prevrtljiva osoba.

ŠIŠKE NAJDUŽE NA SVETU
Nešto kasnije, nastupilo je vreme kada mlade devojke po prvi put počinju da primećuju momke, i oni njih. Ovaj period je za Hilari bio posebno neprijatan, pa je često nosila dugačke šiške preko lica, a kada bi neki simpatičan momak bio u blizini, prekrivala je nos rukom kako ne bi video njen profil. Provodila je sate ispred ogledala, upoređujući svoj nos sa nosem najbolje drugarice.

– Ona je uvek govorila: tvoj bar nije savijen, a ja sam na to odgovarala: tvoj bar nije dugačak i loptast. To je bila naša nedeljna mantra – seća se Hilari.
Kada je primetila da je njen nos uzrok gubitka samopouzdanja, i da je on sprečava da bude otvorena i druželjubiva osoba, počela je da razmišlja o plastičnoj operaciji.

– Jedna od devojaka iz moje škole, koja je imala ogroman, kukast nos, za vreme raspusta se podvrgla operaciji, i na početku školske godine se vratila kao mnogo veselija i samouverenija osoba. Bila sam ljubomorna. Znala sam da moji roditelji nemaju dovoljno novca za operaciju, i da mi svakako to ne bi dozvolili. Po njihovom mišljenju, estetska hirurgija je bila za ljude koji su imali više para nego razuma.

PAKT SA SAMOM SOBOM
Međutim, kada je Hilari prešla dvadesetu godinu, stvari su se promenile.

– I dalje nisam volela svoj nos, ali odlučila sam da neću dozvoliti da mi on predstavlja problem. Počela sam da se zbližavam sa ljudima, ubrzo sam se udala, a sada sam u srećnom braku već 12 godina. Moj nos, iako nije nestao sa lica, svakako je nestao iz mog života – objašnjava, a kako su godine prolazile, ova mlada žena je uvidela da bi plastična operacija kojom bi smanjila nos, bila pogrešna odluka, kojom bi na neki način narušila svoj identitet. Veliki nos je upravo ono što njenom licu daje originalan i nesvakidašnji izgled, a ona je uspela sama da popravi samopouzdanje, i nauči sebe da voli svoj odraz u ogledalu.

– Pre nekoliko dana, dok sam čekala autobus, prišao mi je mladić i rekao da je moj nos potpuno nesvakidašnji i zanimljiv, i zamolio me da ga dodirne. Ne mogu reći da sada volim svoj nos, ali ga svakako prihvatam. Da sam se kao mlađa podvrgnula operaciji, sada bih se verovatno kajala zbog te odluke -kaže Hilari.

Ako imate manjak samopouzdanja zbog velikog nosa, setite se poznatih žena kao što su Sara Džesika Parker i Barbara Strejsend, koje uprkos ovom „problemu“ važe za lepotice. I ne zaboravite da Nikol Kidman nije osvojila Oskara sve dok nije stavila na lice veliki veštački nos, kako bi bolje dočarala ulogu Virdžinije Vulf u filmu „Sati“.
Izvor:Blic.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.