Putovanje

Više od kofera i putne torbe

Za one koji vole da putuju i imaju sreću da to čine često, putna torba je više od predmeta u koji će potrpati sve neophodne stvari. Ona je za njih i modni detalj i zato prilikom kupovine vode računa o tome da bude ne samo praktičan, već i moderan, inspirativan, uočljiv u gomili tuđeg prtljaga...
Iako su platneni koferi i torbe znatno lakši od onih tvrdih, napravljenih od plastike i aluminijuma, mnogi se opredeljuju za ove druge zbog njihovog sjaja i boja koje na ovim materijalima dolaze do punog izražaja.
Često se kupuju čitavi setovi kofera i torbi najrazličitijih dimenzija.
Kada je reč o koloritu i dezenima, ove sezone naročito su popularne zlatna, boja rđe, zatim koferi u izrazito jarkim bojama, sa veselim printovima, ali i neizbežnim animal dezenima koji su možda najmanje namenjeni onima koji se spremaju za put u Afriku, a znatno više putnicima koji će boraviti u zemljama u kojima uopšte nema zebri, tigrova, žirafa...
Istinski globtroter, pak, ima priliku da ostalim putnicima na aerodromima odmah stavi do znanja šta su njegovi strast i hobi, ponosno vukući kofer na kojem su iscrtani svi kontinenti. Ali, ovakav kofer može da bude odličan izbor i za one koji ne putuju tako često, da sa njim "prizovu" neka divlja, daleka putovanja.

Gde ići na letovanje

Većina savremenih ljudi danas ima višesatni režim pred računarima. Ustaje ujutru rano, putuje gradskim ili sopstvenim prevozom, ceo dan je u kancelariji, i nakon višesatnog rada, sledi kasni popodnevni povratak. Pod ovakvim režimom, i potpunim odsustvo od sunca, slabi imunitet i kad se, primera radi, programer pojavi iznenada na jakom suncu dešava se neverovatan šok za njegovo telo.
Ovome su posebno podložni ljudi plave, smeđe i riđe puti.
Naš savet je sledeći. Počnite sa jačom vitaminskom i pre svega kalcijumskom ishranom 20-ak dana pre odlaska na letovanje. Priča važi i za zimovanje, jer i tada je, pogotovu na višim nadmorskim visinama, sunce veoma intezivno i možda opasnije, jer se ne oseća toplota.
Ali ako ste već zaboravili da povećate potrebe za kalcijumom, a sledeće nedelje idete na godišnji, za sve koji su podložni alergijama od sunca postoji odlično farmakološko sredstvo. Kutijica Aeriusa ili Xyzala, sa jednom tabletom dnevno rešiće sve probleme. Zbog dodatnih alergija o ovome vredi prodiskutovati sa vašim izabranim lekarom, a ako ste uplatili osiguranje, mreža ambulanti u Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj je na zavidnim nivou.
Napomenućemo da klimu u automobilu prilagodite na ne više od 8 stepeni razlike, a budite obazrivi prilikom ulaska odnosno izlaska od automobila. Za vozače je poželjno da koriste i naočare za sunce sa proverenim polarizacionim staklom.
Iako ne preporučujemo, ali ako koristite na svoju ruku neke od antihistaminik preparata, poput Pressinga na primer, imajte na umu da on ima izraženo sedativno dejstvo, dakle ekstremno uspavljuje, pa iako je dobar, uzimajte ga samo pred spavanje, a nikako dok vozite.
Saveti za sunčanje
Opšti savet za sunčanje glasi, nemojte ostajati posle 11h na suncu, kao ni izlaziti na plažu pre 17 sati. Koristite blagodeti mnogobrojnih preparata kako da “Pocrnite, a ne izgorite“, ali uvek u granicama normale. Imajte na umu da faktori zaštite preko 30 praktično nisu utemeljeni u realnosti i imaju samo marketinški značaj. Podsetimo se, da se crni samo od UV zraka, a gori od vidljive svetlosti. UV zraci ne prolaze kroz staklo.
Pored svega ovoaga, svaka država ima i svoje lokalne anti alergijske kreme razvijene za lokalne potrebe. U Srbiji postoje Esperson ili Sinoderm, Bugarska je proizvela kremu Zdrave, a Grci su razvili Kortikosteroidnu mast koju možete naći u skoro svakoj Grčkoj apoteci.
Na kraju, želimo lep provod, preventiva je majka svih lekova, pa izvršite sve neophodne pripreme za jedno lepo putovanje, koje ćete dugo pamtiti!

Viktorijini vodopadi

Kada je 1851. godine škotski istraživač Dejvid Livingston čuo za postojanje velikih vodopada u Africi, odlučio je da ode i lično se uveri u njihovo postojanje. Posle četiri godine istraživanja kontinenta, uputio se ka reci Zambezi.
Prvu noć je proveo na ostrvu Kalai, nekoliko kilometara uzvodno od vodopada, a sutradan, 17. novembra 1855. godine, kanuom je krenuo u pravcu zastrašujuće grmljavine koja se čula iz daljine. Zaustavio se na najvećoj adi, koja je kasnije po njemu dobila ime, i odatle prvi put ugledao veličanstvene vodopade. Poznato je da ih je, fasciniran prizorom, nazvao po slavnoj engleskoj kraljici Viktoriji.
Utiske je upisao u dnevnik: „Naježio sam se iz strahopoštovanja, zagledao u veliku razderotinu koja se prostirala od jedne do druge obale reke Zambezi, i video hiljadu metara širok tok koji je jurio nadole stotinu metara... Bila je to najlepša scena koju sam video u Africi!“

Mali Lošinj, najveći otočni grad u Hrvatskoj

Grad Mali Lošinj je najveće naselje na svim hrvatskim otocima. Smješten je na pola plovnog puta između Istre i Dalmacije pa se razvio u bitnu luku na tom pravcu. Okrenut je ka sjeverozapadu, prevladava mediteranska klima sa vrućim ljetima i blagim zimama.
Do 13. stoljeća otok Lošinj je bio skoro nenaseljen. 1398. godine, prvi puta se Mali Lošinj spominje kao Malo Selo. Grad Mali Lošinj se u početku sporo razvijao, tek u 15. stoljeću Mlećani grade tvrđavu na najvišem dijelu mjesta. Danas su od te tvrđave sačuvani samo ostaci.
U 18. stoljeću počinje se razvijati brodarstvo i brodograđenje, te grad postaje jedna od važnijih brodogradilišta na ovom dijelu Jadrana. Sredinom 19. stoljeća u gradu postoji već šest brodogradilišta, u kojima se izrađuju brodovi i do 2500 tona nosivosti. Zarađenim novcem od pomorstva, bogati građani počinju se graditi stambene i poslovne zgrade, a Mali Lošinj doživljava svoj procvat. U 19. stoljeću je samo Trst bio veći brodograditeljski grad u ovom dijelu Europe.
Mali je Lošinj jedan od otoka u Hrvatskoj sa najvećim postotkom sunčanih dana u godini. Shodno tome, već se krajem 19. stoljeća Mali Lošinj počinje razvijati u klimatsko lječilište. Turizam postaje vodeća gospodarska grana (sa pauzom za vrijeme talijanskog okupiranja), a to ostaje i danas.