tur-cirihCirih, finansijski, kulturni, univerzitetski, šoping i kulinarski centar Švajcarske. Godinama zaredom Cirih osvaja titule „najbolji grad za život“
Ako je Belgija poznata po crnoj čokoladi, Švajcarsku s pravom smatraju domovinom mlečne čokolade. Svaki stanovnik ove planinske zemlje godišnje pojede više čokolade nego stanovnik bilo koje druge zemlje u svetu. Nije ni čudo kada se zna da se, baš u Cirihu, najvećem švajcarskom gradu, nalaze sedišta najpoznatijih svetskih čokoladnih kompanija. Osim čokoladom, Švajcarci su opsednuti i čistoćom. Glavna ciriška ulica, Banhofštrase, toliko je čista da se sa nje može jesti “minestrone” supa, rekao je Džejms Džojs početkom 20. veka. Irski romanopisac bi tu rečenicu mogao da izgovori i danas.

 

Cirih se u poslednjih sto godina od alpskog gradića pretvorio u metropolu u kojoj mogu da se čuju svi svetski jezici i osete svi mediteranski mirisi. Gradić na obali jezera Cirih, u kome je Johana Špiri napisala jednu od najlepših dečjih knjiga, „Hajdi“, pretvorio se, od mestašca u podnožju brda Utilberg, u centar istoimenog kantona, finansijsku prestonicu Švajcarske, globalno bankarsko središte, urbanu oblast sa oko dva miliona stanovnika.

Istina, Cirih, zvanično, ima samo 380.000 stanovnika i godinama zaredom osvaja titule „najbolji grad za život“, „najbogatiji grad“ i „najuređeniji grad“. To nimalo ne čudi, jer je javni prevoz savršeno organizovan, pa vozovi, tramvaji i autobusi stižu tačno prema najavljenom rasporedu. Takođe, Cirih ima 1.200 fontana i javnih česmi, pa vodu niko ne kupuje. To je grad u kojem niko ne žuri i niko ne kasni, grad u kojem se rekonstruisane stare kuće koketno ogledaju u reci Limat, a doterani prolaznici u izlozima luksuznih radnji.

U takvom gradu, idealnom za život, najuticajniji irski romanopisac Džojs odlučio je da umre. Istu odluku doneli su i Tomas Man i Karl Gustav Jung, zbog čega je groblje Fluntern podjednako zanimljiva turistička atrakcija kao i Nacionalna galerija umetnosti ispred koje je Rodenova skulptura. Najpoznatiji evropski pedagog Johan Hajnrih Pestaloci ušuškan je među luksuznim robnim kućama, a preko puta njih, još od 1881. godine, nalazi se fantastična prodavnica igračaka „Franc Karl Veber“. Tu su i nezaobilazne destinacije svakog zaljubljenika u čokoladu, fabrike i prodavnice kompanija “Nestle”, “Toblerone” i “Lind”, smeštene u centru Ciriha, a jedinstveno iskustvo je vožnja čuvenim “čokoladnim” vozom. On kreće sa stanice Montre, pravi kratku pauzu u Grijeru, poznatom po istoimenom siru, i nastavlja put do Broka, gde se nalaze postrojenja za proizvodnju čuvenih “nestle” čokolada. Cirih ima i Muzej igračaka, ali i muzeje tramvaja, arhitekture, severnoameričkih Indijanaca, Tomasa Mana, civilne odbrane, dizajna, medicine, čak i kožnih bolesti prikazanih trodimenzionalno u vosku. Muzej igračaka nalazi se u srcu grada u rustičnoj kući, u ulici Fortuna gase, a u njemu se, zahvaljujući lutkama, može videti ne samo istorija mode, već i industrijskog razvoja Švajcarske.

Nedaleko od muzeja je nulta tačka grada. Naime, prvo naseljeno mesto bio je Lindenhof, mali plato pod lipama sa kojeg se pruža prelep pogled na desnu stranu reke. Na ovoj isturenoj tački, u Turikumu, Rimljani su napravili carinu galije Belgika, a car Konstantin upravo je tu postavio granicu između Gala i Rimljana. Postoji i tabla koja o tome svedoči. U petom veku, na švajcarskom platou, pojavili su se Germani Alemani, izgrađena je tvrđava sa bedemima, primljeno hrišćanstvo, počela izgradnja crkava i manastira, a ovde je počeo i pokret reformacije, pa više nije bilo prepreka da ekonomija postane glavna vodilja u životu stanovnika.

Noćni provod najbolji je u starom delu grada. Niderdorf je prepun kafića, klubova, hotela, barova, kioska sa turskim kebabom, karipskom hranom, italijanskim espresom, pankerskih klubova, crvenih fenjera. Tradicionalna vesela ulična parada održava se u avgustu, najčešće u uličicama sa desne strane reke Limat. Tu se, takođe, mogu videti potomci severnoafričkih doseljenika koji u sitne noćne sate, uz bučnu muziku, jezde u besnim kolima. U ovom, najslikovitijem delu grada javna rasveta još radi na gas, a u krivudavim ulicama mogu se videti crkva i radnja za oružje jedna preko puta druge, zatim butik joge, prodavnica čudnih instrumenata…. Javni toaleti u centru imaju i posebna sedišta za narkomane, čak i rupe u zidu za odlaganje šprica.

Neuporedivo zanimljiviji deo grada, Cirih Vest, nalazi se na zapadu, gde je nekada bila industrijska zona. Stari silosi, fabrike, brodogradilišta i industrijske hale pretvoreni su u kancelarije, stanove i elitne noćne klubove. U planu je da u Cirih Vestu bude otvoreno 22.000 radnih mesta, da stanuje 5.000 studenata, a biće izgrađeno i 7.000 porodičnih stanova. Infrastruktura je već gotova, kao i dečji parkovi iz kojih se vikendom širi miris roštilja, a ovde se u laganoj šetnji mogu videti i Kimi Rajkonen i Fernando Alonso, koji su odlučili da žive u Cirihu.

Od petka uveče do nedelje ujutru u taj deo grada, koji ima najvišu zgradu i najveći trg, dolazi oko 10.000 mladih željnih provoda. Najbolji noćni klubovi su „Obri“, „Sfera“, „Big Ben“, a ispred nekih mogu se videti i parkirani autobusi pristigli čak iz Engleske! Ali, pre zabave, mladi stanovnici Ciriha idu u restorane kojima ovaj deo grada obiluje, mada je gotovo nemoguće pronaći pravi švajcarski restoran zato što je mešavina kultura učinila da Švajcarci uživaju u italijanskom predjelu, marokanskom jelu i turskim slatkišima.

NAJVEĆI SAT NA SVETU

Poznato je da su finansije Švajcarcima najjača strana, Cirih, inače najbogatiji švajcarski grad, sedište je deset najjačih banaka i osiguravajućih kuća Evrope, a 70 odsto stanovnika žive kao podstanari.

– To ne treba da čudi – kaže gospođa Miler, dugogodišnji vodič u ovom gradu. – U Cirihu ljudi uzimaju kredit samo onda kada su u stanju da jednom platom pokriju najmanje pet rata. Sve se pažljivo proverava, pa kada se zamisle sve najgore mogućnosti do kojih može da dođe, mnogi na vreme odustanu.

Naravno, Švajcarci su poslovni i tačni, veoma poštuju vreme, a simbol vremena je najveći sat na svetu, koji se nalazi na zvoniku crkve svetog Petra iz 1534. godine. Da bi otkucala jedan minut, velika kazaljka ovog sata mora da se pomeri 45 centimetara! Oko platoa pod lipama, prodaju se stanovi po ceni od nekoliko miliona evra.

ŠOPING NON-STOP

Šoping počinje već na aerodromu na kojem ima više od 60 radnji, a na železničkoj stanici, gde dnevno stane 2.900 vozova i prođe 340.000 putnika, i nedeljom radi 135 prodavnica! Ipak, glavna kupovina obavlja se duž ulice Banhofštrase. A do posebnih radnji turiste nepogrešivo dovodi miris kao, na primer, do poslastičarnice „Špringli“, koja od 1836. godine stvara posebnu čokoladnu umetnost – luksemburgerli makarone, trufe i sveže čokolade.

MILEVA I ALBERT AJNŠTAJN, TINA TARNER…

Svaki treći stanovnik Ciriha je stranac. Tomas Man, Mileva i Albert Ajnštajn, Ričard Vagner, Lenjin, Maks Friš, Tina Tarner i još mnogo poznatih ličnosti na proputovanju ka švajcarskim Alpima odlučili su da se skrase u Cirihu. Man je živeo u kući na obali jezera i poslednje dane proveo je u Kilbergu, blizu Ciriha. Zahvaljujući tome što je 1519. godine Cirih bio centar protestantske reformacije, 1833. već imao univerzitet, 1847. prvu železnicu, 1877. prvu berzu i mnogobrojna cehovska udruženja, grad se nesputano razvijao i ekonomski i intelektualno. Njegov „kapital“ su i 24 nobelovca, ali, u ovom vremenu, i vikend žurke oko 50.000 studenata, od kojih će neki možda steći tu titulu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.