deda_mrazPredstavu o Deda Mrazu, najvažnijem čoveku Laponije, danas diktira jedna od najvećih svetskih kompanija, „Koka Kola“. Kada toliki novac stoji iza jedne ličnosti, onda ne čudi što Deda Mraz može da pravi igračke, da zna svu decu na svetu, da ima sanke i irvase koji mogu da lete. On je nasmejan i dobroćudan i uvek stiže nekako iznenada. Kao sneg u Beogradu usred decembra, tako nas svake Nove godine iznenadi i Deda Mraz. Ali to su samo savremeni detalji. O Deda Mrazu razmišljaju ne samo menadžeri „Koka Kole“, već i brojni naučnici, etnolozi, istoričari. Postoji čitava nauka koju možemo da krstimo kao dedamrazologija. Pripremila Danica Vučenić.

Predstavu o Deda Mrazu, najvažnijem čoveku Laponije, danas diktira jedna od najvećih svetskih kompanija, „Koka Kola“. Kada toliki novac stoji iza jedne ličnosti, onda ne čudi što Deda Mraz može da pravi igračke, da zna svu decu na svetu, da ima sanke i irvase koji mogu da lete. On je nasmejan i dobroćudan i uvek stiže nekako iznenada. Kao sneg u Beogradu usred decembra, tako nas svake Nove godine iznenadi i Deda Mraz. Ali to su samo savremeni detalji. O Deda Mrazu razmišljaju ne samo menadžeri „Koka Kole“, već i brojni naučnici, etnolozi, istoričari. Postoji čitava nauka koju možemo da krstimo kao dedamrazologija. Pripremila Danica Vučenić.

Gospodin Mraz nije uvek bio to što je „Koka Kola“ smislila da jeste. U velikom broju zemalja u svetu Deda Mraz je postao poznat kasno, tek posle Drugog svetskog rata, i to kao sveti Nikola. Profesor BU Ljubiša Rajić priča nam da se u poznom srednjem veku i ranom novom veku javlja se u različitim vidovima i ima različita imena. „Javlja se u Nemačkoj kao Berteluk, Nehtrupert, Vajnachajmn. Bio je neka vrsta poluživotinjskog, polučovečjeg, jedna vrsta antropomorfmnog pratioca Isusa Hrista, koji je išao za njim. Nekad se taj lik vezivao za rituale tipa naših poklada. U Engleskoj se javljao pod imenom Klaperboki i Oldhog u vrlo sličnoj ulozi. Tako da naše poklade predstavljaju jednu sponu između Božić Bate, kakav je danas i onoga kakav je nekada bio. U skandinavskim zemljama se javljao kao jedna vrsta patuljka, transformacija patuljka iz vrlo starih vremena. I tada je imao ulogu nekoga ko, sa jedne strane predstavlja Isusovog pratioca i to je dakle, pokušaj ponajviše urađen još za vreme reformacije. Martin Luter je svesno razdelio Isusa i Božić Batu na neki način da bi markirao Isusa u središte. Pokušaj transformacije jednog lika koji bi pripadao etnografiji, a ne religiji. Taj pratilac Hristov je u jednoj ruci nosio poklone za dobru decu, u drugoj ruci nosio prut da kažnjava decu koja su bila zla. Onda je taj deo sa poklonom, sa nagradom izvučen, i vremenom je, kroz nekoliko stoleća transformisan u stvari u jedan lik koji treba da nagradi one koji su bili dobri u prethodnoj godini, pa se sada nagrada dece polako proširila na nagrađivanje odraslih. Sve negde do 30-ih godina prošlog stoleća. Od tada na dalje počinje jedna drastična komercijalizacija tog lika, da bi se danas taj lik pretvorio otprilike u zaštitnu marku Koka Kole“.

Ali posle Drugog svetskog rata kominističkoj vlasti je, kaže profesor Rajić, lik i delo Deda Mraza dobro došao kako bi novogodišnje, a pre svega božićno slavlje preorijentisali na potpuno svetovne likove. Ovo je u velikoj meri uspelo. Istovremeno se međutim dogodilo da oko novogodišnjih praznika Srbi imaju tri praznika, Svetog Nikolu, koji je ishodišni praznik, zatim Božić čiji su običaji vezani za predhrišćanski period kada nema poklona i Novu godinu i Deda Mraza koji donosi poklone. Tako da ono što je kod protestanata vezano za jedan praznik za Božić, kada se spajaju svi elementi u jedan  – kod nas je razdvojeno u tri dela. Etnolog Jasna Mijalković primećuje da je period posle Drugog svetskog rata ključan za dolazak Deda Mraza među Srbe. „Kada je došao Deda Mraz, tada je došla i jelka, jer do tada mi nismo znali za taj običaj kićenja nekog zimzelenog drveta. Znači, ranije je bio običaj da se badnjak na Božić okiti kolačima, voćem, a jelku je ustvari zamenjivalo bilje kojim su ljudi kitili kuće, jer su na taj način ustvari hteli da povrate tu neku životnu snagu, u onim mračnim, hladnim zimskim trenucima“.

Nedoumice i rasprave oko domovine Deda Mraza bile su dugo sporne u naučnim krugovima. Na kraju je izabrana Laponija, carstvo irvasa, objašnjava Ljubiša Rajić. „Pošto je vezan za područje koje poznaje zimu, dakle, severnu poluloptu, i to severni deo severne polulopte, i dolazi na zimsku kratkodnevicu. I spoljnim elementima Deda Mraz je na neki način vezivan za zimu, pošto ranije nije imao nikakvo prevozno sredstvo, nije jahao, nije koristio sanke ili bilo šta drugo u tom periodu, prebačen je na krajnji sever, ustvari nastanjen je na Severni pol. Dakle, u područje večitog leda, ali pošto ima veoma veliku komercijalnu ulogu, došlo je prosto do neke rasprave gde bi to mogao fizički da bude. Potencijalna mesta su bila sever Kanade, Grenland, sam sever Skandinavije i severni deo Sibira.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.