seksualno uznemiravanjeIstraživanje,sprovedeno u 50 škola u Srbiji, pokazalo je da devojčice na seksualno uznemiravanje gledaju kao na „normalan“ deo odrastanja, i da većina njih za takve činove krive sebe. To je postavilo brojna pitanja , gde je uzrok takvih razmišljanja i kako da devojčice nauče da štite sebe… i ključno, kako da poštuju sebe, prenosi Blic žena.
– Najbolji način da se dete zaštiti jeste da se od malih nogu u porodici gradi osećaj samopoštovanja i doživljaj da je dete vredno ljudsko biće. Roditelji često greše nastojeći da dete zaštite od svih neprijatnosti umesto da ga uče da s njima izlazi na kraj- kaže Darka Krsmanović, psihoterapeut.
Da bi devojčice porasle u samouverene osobe koje znaju da nikada „ne zaslužuju“ i da ni sa čim ne mogu da izazovu seksualno nasilje, mame moraju da urade sledeće:
– Važno je da se dete uči da su prepreke i poteškoće sastavni deo života i da mogu da se prevaziđu samostalno ili uz pomoć starijih ukoliko je to potrebno. Da bi se to postiglo važno je da se gradi
ODNOS sa detetom koji će uključivati poverenje, razumevanje i podršku, a koji će isključiti sumnjičavost, nepoverenje i omalovažavanje toga kako se dete oseća- ističe psihoteraput.
Majka trpi nasilje i ćerka će najverovatnije pristati na to
– Roditelji nikada ne smeju da zaborave da su oni uzori svojoj deci i da im prenose model ponašanja, pa ako majka trpi nasilje u kući, vrlo je verovatno da će devojčica pristati da bude uznemiravana ili će joj biti normalno da vršnjaci budu nasilni prema njoj- dodaje Darka Krsmanović.

Svaki oblik uznemiravanja mora da se zabrani
Zadirkivanje je često samo izgovor za uznemiravanje i ima jasnu seksualnu konotaciju. Ono nikako ne sme da postane uobičajeno i prihvatljivo ponašanje.
Mame, baš kao i tate, moraju da o tome otvoreno razgovaraju sa devojčicama, da taj razgovor bude u zaštićenoj kućnoj atmosferi i da uključuje obostranu iskrenost .
– Ako se zaista tako oseća, u redu je da roditelj kaže: „Znam da je pomalo neprijatno“. Mora da zatraži od deteta da mu pomogne da tu neprijatnost prevaziđe uključivanjem u razgovor. Roditelji mogu razgovor da vežu i za dešavanje u neposrednoj blizini, isečak iz filma, nečiji “bezazleni” komentar jer deca vrlo reaguju na indirektne poruke koje roditelji upućuju komentarišući slične događaje- poručuje psihoterapeut.
Značajno je da se napomene da je odnos među roditeljima, braćom i sestrama, roditeljem suprotnog pola i decom vrlo značajan za građenje odnosa prema suprotnom polu.
Znaci koji ukazuju da devojčice trpe seksualno uznemiravanje
Loši rezultati u školi, promene raspoloženja, apetita, anksioznost, napetost,, impulsivnost, problemi sa snom su najčešći znaci koji govore da dete trpi seksualno uznemiravanje.
– Dečije zablude, poput onih da su sama kriva ili da je takvo ponašanje među vršnjacima “normalno” treba odmah demantovati i dati detetu prave informacije o seksualnom uznemiravanju i nasilju uopšte. Takođe je važno da se pokaže zahvalnost na poverenju i da se pohvali njegovu spremnost da govori, kako se takve stvari ne bi desile i drugima. Jasno treba da se stavi do znanja detetu šta vi mislite o tome i koga smatrate krivcem- savetuje psihoterapeut.
Seksualno uznemiravanje bilo koje vrste treba da se prijavi i da se insistira na razrešenju problema.
– Ne sme da se dozvoli zataškavanje ili minimiziranje: „Dečija posla, desi se“. Važno je da se u taj proces uključe svi oni koji su akteri vaspitnog procesa, učitelji, nastavnici, roditelji deteta koje je nasilno, pa ako je potrebno i centar za socijalni rad i policija, jer nasilje je uvek višestruko i može da se prenese i na fizičko, emocionalno, ekonomsko, kulturno, sajber nasilje- ističe sagovornica.
Ukoliko simptomi, poput nesanice, plačljivosti, nezainteresovanosti, povlačenja, strahova, dugo traju, važno je da se potraži stručna pomoć.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.