zagadjenost-vazduhaČovek se kroz istoriju svog razvitka uglavnom se susretao sa neznatnim količinama čvrstih čestica poreklom od prirodnih izvora kao što su: prašina, pustinja, ogolelih površina, aktivnih vulkana, lišće u raspadanju, kosmičke prašine.O ovome svedoči veoma diferenciran odbrambeni mehanizam respiratornog sistema.U prirodi se nisu susretali štetni gasovi pa se protiv njih nije razvio odgovarajući organ samoodbrane.Pronalaskom vatre i životom u gusto naseljenim mestima, naročito sa industrijskim razvojem aerozagadjenje počinje da dobija veće razmere, da bi u ovom stoleću postalo glavni higijenski problem uzrokujući akutne i hronične posledice, koje su po nekad dobijale razmere opštih katastrofa.Izvori zagadjenja vazduha su: kućna ložišta, industrijski objekti, motorna vozila.Obim zagadjenja vazduha je velika naročito u industrijskim razvijenim gradovima, pored velike količine pepela izlučuje se velika količina toksične supstance: sumpordioksid, formaldehid, benzol, arsen, čadj, ugljen monoksid, hlor, živa, metil acetat, fenoli itd.Sve češće se susrećemo sa zagadjenjima koji dovodi do pojave mirisa kada se oseća odredjeni miris u vazduhu.Aerozagadjenje se u atmosferi luči putem dimnjaka bilo da se radi o malim kućnim ili industrijskim dimnjacima.Koncentracija zagadjenja iz dimnjaka zavisi od mnogih faktora koji učestvuju u diluciji zagadjenja.Pomoću jakog vetra mikronske čestice mogu dospeti do velikih udaljenosti.Prašina radiokativnog aerosola prilikom nuklearnih eksplozija.Aerosoli su smese čvrstih i tečnih čestica sa vazduhom, koje zbog malog dijametra lebde u vazduhu. Aerosole se mogu podeliti na: tečne materije u sitne čestice to su disperzoidi i na kondenziode nastale kondenzacijskom parom.Disperzoide sa najmanjom dijametrom nazivamo dimovima, a krupnije su prašine.Kondenzoide nazivamo maglom ili oblakom.Aerosoli zbog svojih osobina povećane apsorpcije i adsorpcije imaju štetno dejstvo na respiratorni sistem.

Merenje aerozagadjenja:
Veoma važno radi odredjivanja koncentracije pojedinih sastojaka u vazduhu, procenjivanja njihovog štetnog efekta i evaluacija preduzetih mera.U vazduhu se mere konvencionalni zagadjivači koji su  prisutni u svakom naselju: čadj, prašina, ugljen monoksid. U specijalnim slučajevima mere se ingradijenti koji se javljaju u zavisnosti od industrije.Za merenje aerosola upotrebljava se metoda kojom se automatski uzimaju uzorci tokom 24 časa.
Uticaj aerozagadjenja na zdravlje:
Aerozaganjenje utiče na respiratorni sistem, oči, kožu, i na opšte stanje kao posledica resorpcije stranih štetnih materija.Po posledicama i simptomima aerozagadjenje izaziva akutne i hronične manifestacije, direktnim ili indirektnim putem.Značajna su masovna trovanja stanovništva povećanom koncetracijom aerozagadjenja, naročito kada se ostvari kombinacija meteoroloških faktora i prisutnog aerozagadjenja.Simptomi su sledeći: dominantan kašalj, grebanje u grlu, stezanje u grudima, teško disanje, gušenje, muka, povraćanje, zapaljenje oka, konjuktivitis sa lakrimacijom, pneumonija.Od ozbiljnijih simptoma su: kapilarna dilatacija, subepitelijalna krvarenja, bronhitis, purulentan bronhiolitis, edem pluća, emfizem, astma, rak pluća.U slučajevima dugotrajnog dejstva zagadjenog vazduha nastaje hronična oštećenja organa za disanje.Hronični bronhitis je jedan od najčešćih isticanih posledica aerozagadjenja.Nastaju promene u disajnim putevima dovodeći do respiratorne insuficijencije, emfizema, proširenja desnog srca.Epidemiološki podaci pokazuju da respiratorna oboljenja su u puno većem procentu u gradovima nego u malo naseljenim seoskim mestima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.