Srčanim bolesnicima prija planina, a astmatičarima moreODMOR za mnoge ljude najčešće podrazumeva odlazak na more, ali prilikom izbora mesta letovanje treba uzeti u obzir činjenicu koji klimatski uslovi će telu najviše prijati.
Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, kaže da bi hronično oboleli trebalo da odlaze na planinu ili u banju, dok se onima koji boluju od astme i sinuzitisa preporučuje odlazak na more.
– Visoka spoljna temperatura ne pogoduje srčanim bolesnicima – kaže profesor Mitrović. – Zbog toplote dolazi do širenja krvnih sudova u rukama i nogama, posebno kada se dugo boravi na suncu. To uzrokuje sniženje vrednosti arterijskog krvnog pritiska, što je posebno opasno kod bolesnika koji se leče od hipertenzije, kao i za one koji boluju od angine pektoris ili su već preležali srčani udar. Jer, zbog proširenih krvnih sudova dolazi do lošije ishrane srčanog mišića kiseonikom. Takođe, i pojačana fizička aktivnost u vidu plivanja može da bude faktor rizika kod ovih hroničnih bolesnika.
Najopasniji trenutak za srčane bolesnike na moru može da bude onaj kada ulaze u hladnu vodu. Jer, efekat toplo-hladno uzrokuje grčenje krvnih sudova u čitavom organizmu, pa i u srčanom mišiću.
Boravak na moru preporučuje se onima koji pate od alergija i kožnih i reumatskih bolesti. Morska so ima svojstva antihistamina, ali i antiseptika, tako da boravak na moru alergičnim osobama ublažava alergijske reakcije, a u nekim slučajevima ih u potpunosti uklanja, dok astmatičari na morskom vazduhu lakše dišu.
MANjE RAZLIKE U TEMPERATURI
DOK se na more ili planinu ide sezonski, banje su aktuelne cele godine. Ove lekovite oaze imaju povoljne klimatske uslove i prirodne potencijale kao što su termalne vode, lekovito blato i gasovi. U banjskim centrima uglavnom su i manje oscilacije dnevne i noćne temperature, što osobama sa bolestima srca i krvnih sudova više prija, a velika prednost je i prisustvo stručnog medicinskog kadra.
More dokazano ima dobar učinak i u ublažavanju dermatitisa, ekcema, psorijaze i još nekih kožnih bolesti, jer je morska so bogata mineralima, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i kalcijumom, važnim za zdravlje kože. More, takođe, smanjuje upalne procese u telu i ublažava bol, pa prija obolelima od reumatskih bolesti.
– Za srčane bolesnike bolje je da se odmaraju na planini ili u banji, gde će im vazduh i klima sigurno više prijati – kaže profesor Mitrović. – Ipak, trebalo bi imati na umu da se boravak na planinama višim od 800 metara ne preporučuje najmlađima i obolelima od srca, jer veće visine opterećuju u znatnoj meri srce i pluća.
Osim hronično obolelima od srca, boravak na planini preporučuje se onima koji pate od anemije, kao i onima koji se leče od lupusa.
UBLAŽAVA STRES
S OBZIROM na to da planinsku klimu odlikuju izuzetno čist vazduh, nizak barometarski pritisak, visok nivo kiseonika i negativnih jona koji daju energiju ćelijama, boravak na planini idealan je i za jačanje imuniteta. Zbog toga se odlazak na veće nadmorske visine savetuje radno aktivnim ljudima, jer se tako oporavljaju od iscrpljenosti, naročito od stresa i nepravilne ishrane.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here