Spavanje i emocionalno stabilnost

Spavanje je periodično ciklično stanje, telo obnavlja ćelije i energiju, oslobadja hormone i proteine, mozak skladištuje informacije a nervne ćelije komuniciraju.
Spavajući sprovodimo jednu trećinu svog života. Smanjujemo potrošnju energije i kalorijsku potrebu.Kada spavamo glimfatički sistem (čišćenje otpada) mozga i uklanjanje otpada iz CNS.Spavanje utiče na aspekte mozga: na memoriju, koncentraciju, učenje, kreativnost. San je važan za emocionalno zdravlje.Aktivnost mozga se povećava na sledeće oblasti:
Amigdala, hipokampus, insula, striatum, medijalni prefrontalni korteks.
Amigdala se sastoji od dve žlezde veličine badema, koji se nalazi u mozgu s obe strane slepoočnice.Skuplja sve informacije, obradjuje, sortira i uključi alarm.Kada je sve lepo amigdala nem posla, više voli stres, okidač naše reakcije i savetuje nas, i naš impuls pokreće reakcije.
Spavanje utiče na telesnu težinu što hormon grelin kontroliše, koji povećava apetit a leptin povećava sitost nakon jela.Spavanje može da nas zaštiti od insulinske rezistencije, mozak koristi manje glikozu i tako reguliše ukupnu glikozu u krvi.Naše telo proizvodi spavajući citokine, proteine koji se bore protiv infekcije i upale.Proizvodi antitela, imune ćelije, uništava štetne klice.
Rodjene bebe od 3-4 meseca spavaju 14-17 sati.
od 3-5 godine 10-13 sati.
od 13-18 godine 8-10 sati
od 65 i više godina 7-8 sati.
Ne ispavanost-nedostatak  nosi sa sobom razne zdravstvene probleme:povećan rizik  povrede, slaba koncentracija, pospanost.
Kod starije populacije postoji zbog nedostatka sna: anksioznost, promene raspoloženja, loše pamćenje, umor, depresija, visok krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, loša koncentracija.
Spavajući naš mozak dupunjuje energiju, vitalnost i dobro raspoloženje.