salata-zelenaZelena salata pripada grupi lisnatog i zeljastog povrća. Male je energetske vrednosti (u 100 grama jestivog dela ima samo 15 kalorija), zbog čega je omiljena hranu svima koji žele da se izbore sa suvišnim kilogramima. Ima osvežavajući ukus i brzo i lako se vari. Sadrži 90 grama vode, 1,2 grama proteina, 0,2 grama masti, 2,4 grama ugljenih hidrata. Bogata je mineralima (kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, natrijumom, gvožđem i u tragovima bakrom). Spoljni listovi sadrže 50 odsto vitamina (provitamina A, vitamine Ce, Be-1, Be-2, Be-6). Visok nivo kalijuma u zelenoj salati doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma, lakšem održavanju odgovarajuće ravnoteže vode u organizmu, zdravlju bubrega i srca i boljem funkcionisanju elektrolita u organizmu.
Zelena salata se smatra „sredstvom za umirenje” jer sadrži neškodljivi laktuin koji je po svom umirujućem dejstvu sličan opijumu. Nosilac lekovitih svojstava zelene salate je laktukarijum koji deluje trojako: analgetičko, sedativno (smanjuje nervnu razdražljivost) i hipnotično (izaziva san). Zelena salata je značajna zbog svog diuretičnog i spazmolitičkog dejstva. Sadrži vrlo male količine zasićenih masti i male količine holesterola i soli. Kao što većina ljudi zna, može da se jede sirova, u prirodnom stanju – bez ikakvih dodataka. Takva, zelena salata je postala nezamenljivi sastojak u salatama, raznim supama, sendvičima i ostalim jelima. U mnogim zemljama sveta, koren zelene salate se smatra jednako važnim i korisnim kao i listovi.
Dostupna tokom čitave godine
Postoji nekoliko vrsta zelene salate: endevija eskariol (žuta), radič glavičasti, ledenko, grejt lejk, ledena salata, rimska salata, zimska salata… Danas je moguće birati između stotinu različitih vrsta ove salate, i to tokom čitave godine zahvaljujući gajenju u plastenicima.
Izvor: www.nadijeti.com
Jasna Anđelković, nutricionista

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here