ugljeni-hidratiUgljeni hidrati se sastoje(kao i masti) od ugljenika, vodonika i kiseonika.Nalaze se uglavnom u biljnoj hrani kao monosaharidi, disaharidi i trisaharidi tj. sastavljeni od dve, tri molekula monosaharida i polisaharida.Naš organizam koristi složene ugljene hidrate tek kad ih razlaže u monosaharide (glikozu, fruktozu, galaktozu), od kojih je najvažnija glikoza ili dekstroza.

 

To je skrobni ili grožđani sećer koji se u prirodi nalazi u grožđu, medu, i u našoj krvi a sastavni je deo molekula saharoze, laktoze i skroba.Skrob je najvažniji ugljeni hidrat koji se nalazi u zrnu žitarice, krompru, leguminozama.Glikogen je rezervni ugljeni hidrat čovečjeg i životinjskog organizma koji se nalazi u jetri, mišićima a stvara se od glikoze koji je normalni sastojak čovečje krvi.
Ugljeni hidrati su u našem telu glavni izvor energije, ako ih nema dovoljno onda naš organizam oksidiše belančevine i masti.Najveći deo glikoze 60-70% služi za pretvaranje u energiju, dok se ostatak pretvara u masne kiseline i glikogen koji je kao rezerva nagomilava uglavnom u jetri i u mišićima.Za pravilno korišćenje ugljenih hidrata potrebni su i vitamini (tijamin, riboflavin,nijacin) i neki minerali kao magnezijum, fosfor.U pavilnoj ishrani ugljeni hidrati treba da daju 50-60% od ukupnih dnevnih cal.U ishrani siromašnoj u mastima i belančevinama oni dostižu 70-80% od ukupnih dnevnih cal.Kod napornog rada treba uzeti više ugljenih hidrata nego obično.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.