S_f71779dcd4Soja spada u mahunarke velike hranljive vrednosti i veoma povoljno utiče na zdravlje. Soja je jednogodišnja biljka poznata kao biljna vrsta pod latinskim nazivom Glycine max iz familije fabacea.

Soju karakteriše relativno jeftino uzgajanje i visoki prinosi, ona je na neki način doprinela opstanku kineske civilizacije (prehrana velikog broja ljudi kojima je pretila glad). Najbolje uspeva u toplim i umereno toplim krajevima sa dosta vlage.

Smatra se da soja potiče iz Kine i da se koristi u ishrani više od 4000 godina. Danas se pored Kine soja najviše uzgaja u Brazilu i Argentini, a u svetskim okvirima, pored pšenice i kukuruza, spada u najznačajnije poljoprivredne kulture.

 

Postoji više sorti soje, a karakteristične su po boji: žuta, zelena i crna soja.

Stručnjaci soju svrstavaju u tzv. funkcionalnu hranu, tj. hranu koja leči.

Sastav

Soja sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebni ljudskom organizmu:

  • aminokiseline
  • bakar
  • belančevine
  • biljna vlakna
  • biljne masti
  • biljna ulja
  • bor
  • vitamine B-kompleksa
  • vitamin C
  • vitamin E
  • vitamin K
  • gvožđe
  • genistein
  • dekstrin
  • etrična ulja
  • izolflavone
  • jod
  • kalijum
  • kalcijum
  • kobalt
  • lecitin
  • magnezijum
  • mangan
  • molibden
  • natrijum
  • nezasićene masne kiseline
  • niacin
  • oleinsku kiselinu
  • pantotensku kiselinu
  • proteine
  • riboflavina
  • saponine
  • sumpor
  • tiamin
  • ugljene hidrate
  • fitinsku kiselinu
  • fitoestrogene
  • fitosterole
  • folnu kiselinu
  • fosfor
  • celulozu
  • cink

Lekovite osobine

Soja i proizvodi od soje koji se koriste u ishrani povoljno utiču na zdravlje kod sledećih zdravstvenih tegoba i bolesti:

  • bolovi u zglobovima
  • depresija
  • dijabetes
  • za normalan rast
  • za poboljšanje koncentracije i pamćenja
  • jačanje nervnog sistema
  • kod poremećenog metabolizma
  • kod povišenog krvnog pritiska
  • kožne bolesti i ekcem
  • može se koristiti kao diuretik
  • neke vrste raka (dojke, prostate, debelog creva…)
  • održava krvne sudove
  • osteoporoza
  • prevencija kod organa za varenje
  • problemi sa jetrom
  • problemi sa srcem i krvnim sudovima
  • problemi sa kosom i noktima
  • problemi sa bubrezima
  • problemi sa nervima
  • problemi sa kostima i zubima
  • problemi sa tiroidnom žlezdom
  • protiv bolova
  • protiv gojaznosti
  • protiv krtosti krvnih sudova
  • protiv starenja
  • protiv ponovnog stvaranja malignih ćelija
  • problemi u menopauzi
  • razne infekcije
  • sprečava začepljenje krvnih sudova
  • srčane bolesti
  • usporava apsorbciju glukoze
  • umor
  • šlog

Soja deluje na organizam kao antioksidant i slično kao hormom estrogen.

Korišćenje soje

Soja se preporučuje kao zamena za meso, a ne sadrži holesterol.

Soja i proizvodi od soje dostupni su tokom cele godine na tržištu. Soja se može kupovati sušena (zrnca) ili u konzervama.

Od soje se spravljaju razne namirnice kao što su: sojino brašno, sojine pahuljice, sojine ljuspice, sojini komadići, sojin sir (tofu), sojino mleko, sojino ulje… Interesantno je da se proizvode namirnice od soje različitih ukusa (pileće, teleće, svinjsko meso…).

Način delovanja i upotrebe

Soja je pogodna za ishranu zbog relativno malo kalorija koje sadrži, a u sebi ima biljnih vlakana i drugih korisnih supstanci. Povoljno je to što soja može zameniti namirnice životinjskog porekla kao što su meso i mleko.

Preporučuje se umereno korišćenje soje u ishrani, dva do tri puta nedeljno, dok svakodnevna upotreba soje može više štetiti organizmu nego koristiti.

Soja i njeni proizvodi mogu se koristiti samostalno u ishrani, ili u kombinaciji sa drugim žitaricama i povrćem i sa raznim sosevima i prelivima. Soja se može i kombinovati sa mesom i mesnim prerađevinama u manjoj meri, jer onda prestaje biti dijetalna hrana.

Kontraveze i upozorenja

U svetu se dosta govori o genetski modifikovanoj soji koja se može naći na tržištu i za koju mnogi smatraju da pored korisnih sastojaka u sebi sadrži i „sumnjive“ supstance. U mnogim zemljama se genetski modifikovana soja na preporučuje za ljudsku ishranu.

Stručnjaci savetuju da se bebama ne daje sojino mleko umesto majčinog mleka. Nutricionisti savetuju da je za zdravlje bolje koristiti fermentisanu soju, ali takođe preporučuju da se sa sojom u ishrani ne preteruje (ne jesti svakodnevno i ne u velikim količinama).

Određene osobe su alergične na soju, tako da organizam na nju burno reaguje „kao da je štetna po njega“. Smatra se da je oko 5% ljudske populacije alergično na soju. Tipični simptomi alergije na soju i proizvode na bazi soje su akne, rinitis, astma, dermatitis, bronhospazam, čir, kolitis, dijareja, ekcem, groznica, svrab, laringalni edem, letargija, koprivnjača, povraćanje…

Neka istraživanja govore da soja relativno nepovoljno utiče na plodnost muškaraca i da ne smanjuje toliko „loš holesterol“ koliko se ranije smatralo.

Soja se koristi i u industriji, za proizvodnju: aditiva, gume, lakova, lepkova, biodizela i nekih farmaceutskih proizvoda.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here