Zdrava Hrana

Započnite dan čašom vode i održite vitalnost

Kada govore o zdravlju, ljudi uglavnom misle na unos hranljivih supstanci, a zaboravljaju da organizam ima potrebu i za tečnošću koja čini 70 odsto ljudskog organizma. Čovek može bez hrane nedeljama, ali ne i bez vode. Voda je mnogo više od nutrijenta: ona je fiziološka reka koja vodi vitalne hranljive supstance na putu metabolizma. Bez vode sve druge hranljive supstance su kao osušen pesak na dnu suvog rečnog korita.
Tokom letnjih meseci kao i u ostalim periodima godine najvažnije je da redovno uzimamo vodu kako bi organizam uvek bio hidriran. Voda čuva vitalnost, poboljšava kvalitet života, usporava starenje, utiče na lepotu. Vodu treba piti i kada niste žedni i preporučuje se da dan započnete čašom vode.
- Da bi održali dobro stanje organizma i izbegli letnje dijareje, jako je značajno uzimati vodu strogo pre jela. Minut, dva pre doručka, pre ručka i večere. Ukoliko vodu uzimamo za vreme ili neposredno posle jela razredićemo sokove želuca koji neće pobiti eventualne bakterije i viruse, i možemo dobiti učestale stolice, naprezanje stomaka i puno problema - upozorava primarijus doktor Petar Borović iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. U trenutku kada osetimo žeđ, već smo lagano dehidrirani. Rešenje je piti tečnost u malim količinama tokom celoga dana. Osim što vodu unosimo kroz druge tečnosti, a i sezonske letnje namirnice sadrže 80 do 95 odsto vode (lubenice, dinje, paradajz, krastavci), preporučuje se najmanje šest čaša vode, a poželjno je dnevno uneti do dva litra.

Zbog visokih temperatura i pojačanog kretanja, jače je i izlučivanje vode iz organizma znojenjem pa je potrebno piti više tečnosti. Često se događa da zbog dehidracije ljudi imaju probleme sa glavoboljom, umorom, zadahom, suvim ustima i slično.
POSLEDICE NEDOVOLJNOG UNOŠENJA TEČNOSTI
- Ne postoji žena koja nije imala cistitis. Da se celog života pridržavala pravila da ujutru, po podne i uveče redovno pije vodu taj problem nikada ne bi imala i bila bi potpuno zdrava. Čak 85 odsto žena u Srbiji nema regulisanu stolicu jer uveče kasno jede, a ustaje rano i na poslu nema vremena da ode u toalet. Fekalne materije ostaju dugo u organizmu i vraćaju se u cirkulaciju, bubrezi ponovo stradaju, jetra se zamara. Ženu počinju da muče glavobolje, imaju probleme sa zadahom, javlja se žuta prebojenost usana. Sve se moglo regulisati da je pila dovoljno vode i odmah zatim jela voće - naglašava doktor Borović. Pored ovih, najčešće posledice nedovoljnog unošenja tečnosti su smanjenje obima krvnih sudova i povećanje pritiska, propadanje srčanog tkiva, bol u želucu zbog agresivnog učinka želudačne kiseline.
Kod manjeg unosa vode i koncentrisanijeg urina veća je pojava peska i kamenaca u bubregu, a češće su i urinarne infekcije.
- Kad smo bili mladi imali smo 73 odsto vode u organizmu, a kako s godinama nismo pili redovno vodu, taj broj se smanjio na 50 odsto. Unos vode utiče na lep izgled kože, čuva njenu elastičnost i tonus. Najlepše žene sveta spavale su dovoljno, pile najmanje osam čaša vode dnevno i imale dva voćna dana nedeljno - ističe doktor Borović.
OBIČNA ILI MINERALNA VODA
U vreme letnjih vrućina treba izbegavati kafu i kofeinske napitke (npr. „koka-kolu“ i energetska pića) jer imaju mnogo šećera i istovremeno su diuretici. Organizam zbog visokih temperatura gubi mnogo tečnosti putem znojenja i disanja, a diuretici prave samo još veću štetu organizmu. Stručnjaci ne savetuju ni prirodne sokove jer takođe sadrže visok sadržaj šećera i samo privremeno mogu da utole žeđ. S porastom mase i telesne aktivnosti, raste i količina vode koju je potrebno uneti u organizam. Za svaki sat vežbanja treba popiti litar vode, a najbolje je tečnost unositi pre, za vreme i posle vežbanja. Voda ili izotonična pića, u kojima su mineralne soli i šećeri isti kao u krvi, najbolji su izbor jer znojenjem, osim vode, gubimo i minerale.
- Najbolje je piti običnu vodu ili blago mineralnu vodu. Savetujemo najviše jednu do dve čaše mineralne vode dnevno. Moje kolege preporučuju „hebu“, „rosu“ ili „prolom“ vodu jer po svom sastavu najviše prijaju organizmu - poručuje doktor Borović.

Spoljna i unutrašnja hidratacija

Svakidašnja tema je koliko je neophodno unošenje vode u organizam, i šta su posledice dehidratacije po zdravlje.Voda je glavni transporter hranljivih materija kroz organizam i putem vode se eliminišu toksini, koji se stvaraju u raznim biohemijskim procesima.Zato je organizmu potrebno unošenje vode u veće količine naročito u letnjem periodu  prosečno najmanje od 8-10 čaša dnevno.Problem dehidratacije najbolje se može videti na koži lica, koji gubi sjaj, elastičnost deluje umorno, grubo bez vitalnosti.To nije samo kozmetički već i medicinski problem.Takva koža omogućava prodor mikroorganizama, gljivicama.
Sa biološkim starenjem količina vode u našim ćelijama se smanjuje, postaje manje elastična.Zato je neophodno unositi dovoljne količine vode, kako bi se toksini izbacili, a koža bi se nahranila i sveže delovala.Vrlo bitna i vrsta hrane koje konzumiramo naročito u letnjem periodu.Hrana koja se preporučuje za povećanje hidratacije su: namirnice bogate Omega3  mastima, vitamin E,  (razne semenke,orah, badem, riba).Zeleno i lisnato povrće bogati su vitaminom A, zatim crveno bobičasto voće bogato vitaminom C, antioksidansima i mineralima.Unošenje vitamina A, B kompleks, C, E-povećavaju vlažnost kože-može biti i u vidu suplemenata.
Nepoželjne supstance su kafa i alkohol, ovi su na neki način kao diuretici-povećavaju gubitak tečnosti i time dovode do dehidratacije, ako se prekomerno koristi.

Korisni saveti da preživite vrućinu

Kada se živa u termometru popne iznad 30 stepeni, osećamo se malaksalo i neraspoloženo, a kuću bismo najradije napustili tek kada počne da pada mrak. Međutim, svakodnevne obaveze teraju nas da izađemo napolje čak i po velikoj vrućini. Prema rečima prim. dr Petra Borovića, lekara Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“, leti bi trebalo paziti na ishranu i izbegavati jako sunce.
VODA
Najvažnije pravilo za vrele dane glasi - unosite što više tečnosti.
- Vodu treba piti između obroka, odnosno pre jela. Preporučuje se i konzumiranje sokova, ali isključivo sveže ceđenih, dok zaslađene i gazirane treba izbegavati. Alkohol na visokim temperaturama može biti posebno opasan jer povlači tečnost iz mozga pa osoba postaje podložnija sunčanici i moždanom udaru - kaže za “Blic” Petar Borović.
SOK OD PARADAJZA
Napitak koji će vas osvežiti je i sok od paradajza. Sok od paradajza treba koristiti kod premora jer okrepljuje i čisti organizam, a ujedno telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.

Od sladoleda boli glava

Kada nešto hladno dođe do nepca, sužava se krvni sud koji snabdeva jedan dao mozga, a mozak onda „naređuje“ naglo povećanje dotoka krvi, što može izazvati snažan bol.
Da li ste i vi od onih koji tokom vrelih letnjih dana osveženje najčešće traže u ukusnom sladoledu i hladnim napicima dodatno rashlađenim kockicama leda? Ako jeste, verovatno ste primetili da vas ponekad od vaše omiljene ledene poslastice snažno zaboli glava.
Na sreću, taj bol kratko traje, ali grupa američkih naučnika ovih dana je istraživala taj fenomen u želji da objasni uzroke bola koji mnogima kvari uživanje u omiljenom sladoledu ili hladnom napitku.
Oni su otkrili da kada ledeni napitak, sladoled ili kockice leda dođu u kontakt sa nepcima, naglo se sužava prednja cerebralne arterija, odnosno krvni sud koji snabdeva jedan deo mozga. Na ovaj poremećaj u dotoku krvi, mozak se brani brzim emitovanjem signala da se krvni sud proširi kako bi se protok krvi u arteriji što pre normalizovao.
Naučnici taj proces nazivaju odbrambenim mehanizmom mozga, koji je prilično osetljiv na hladnoću, pa se trudi da poveća dotok tople krvi. Međutim, pošto je lobanja zatvoreni sud, naglo povećanje količine krvi izaziva snažan bol. Do ovog zaključka došao je tim američkih stručnjaka na čelu sa Horhe Seradorom iz Medicinske škole na Harvardu. Opširnije...