Ishrana trudnice utiče na razvoj bebinog mozgaNakon začeća oko 16-og dana počinje razvoj mozga u vidu neuralne ploče.Formira se neuralna cev već oko 27-og dana i u potpunosti je zatvorena, počinje se transformacija mozga i kičmene moždine.Od 24.nedelje gestacijskog perioda razvija se regija mozga koji prolazi kroz strukturnu i funkcionalnu promenu.Folati su važni nutrijenti za razvoj plodovog mozga i kičmene moždine već od najranijih dana trudnoće.Folate sadrže namirnice kao mahunarke, zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, samenke, paradajz, žitarice.Uz adekvatnu ishranu svaka trudnica treba da uzima sintetički oblik folata do kraja 12-e nedelje trudnoće.Osim folata važan je i uzimanje holina koji je ključan za razvoj dela mozga što je odgovoran za memoriju.Najviše se nalazi u jajima, jetri, mesu.
Jako su bitni prenatalni vitamini i minerali jer sprečavaju nedostatak nekog vitamina ili minerala.Zato od početka trudnoće odmah se javite ginekologu radi uzimanja vitamina, minerala i folata.Važnu ulogu igraju i Omega3 masne kiseline jer su značajne za izgradnju mozga i očiju, naročito DHA kiselina čini oko 20% moždane kore, a oko 30-60% mrežnjače-retine.Dobri izvori Omega3 masnoća su masna morska riba losos, haringa, tunjevina, bakalar zatim orašasti plodovi, maslinovo ulje i laneno seme.Naročito treba obratiti pažnju na ishranu trudnice tokom trećeg trimestra, kada bebin mozak najbrže raste.Važan je veći unos proteina  za izgradnju ćelija za proizvodnju hormona za rast.Primera radi mleko i mlečni proizvodi, maslac, kikiriki, meso, jaja.
Povećati unos gvoždja jer isporučuje kiseonik, neadekvatna količina kiseonika povećava rizik od slabijeg rasta i nižeg koeficijenta inteligencije (IQ).Zato u ishranu uključite namirnice bogate gvoždjem.Ne treba zaboraviti važnost joda jer utiče na nivo neurona.Deficit joda može prouzrokovati gluvonemost, cerebralnu paralizu i mentalnu retardaciju.Prirodni izvori su: riblje meso, školjke, rakovi, alge, plodovi mora.Važnost cinka isto je značajan za razvoj mozga.Dobri izvori su:govedje meso, ćuretina, iznutrice rakovi, školjke, grašak, semenke, sir, soja, tunjevina.
U globalu gledano nutritivne potrebe tokom trudnoće su drugačiji nego izvan tog perioda.To potiče od nutritivnih zahteva fetusa i fizioloških varijacija koje utiču na apsorpciju i metabolizama hranljivih sastojaka.Omogućavaju normalan rast i razvoj bebe i obezbedjuju kasniju laktaciju i dojenje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here