Naslage ispod očiju ukazuju na povišen holesterolPosledice visokog nivoa masnoća u krvi mogu da budu višestruke i da zahvate različite organe. Mnogo veća posledica od nakupljanja masnoća na koži jeste njihovo taloženje na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.
POVIŠENE vrednosti holesterola u krvi ne daju nikakve simptome. Najčešće se otkriju slučajno, tek ako se uradi analiza krvi. Međutim, promene na koži oko očiju, u vidu žućkastih naslaga sa unutrašnje strane kapaka, mogu da budu jasan pokazatelj povišenog „lošeg“ i smanjenog nivoa „dobrog“ holesterola.
Doktorka Jelica Bjekić Macut, endokrinolog Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ kaže da su žućkaste naslage oko očiju – ksantomi i ksantelazme, češće kod naslednih oblika hiperlipoproteinemija.
– Mogu da se jave i kod osoba koje nemaju povišene vrednosti holesterola u krvi – priča dr Bjekić. – Ipak, ukoliko pacijent primeti da ih ima potrebno je da uradi analize na nivo lipida u krvi.
Ksantomi mogu da budu u vidu većih ili manjih čvorova, od žućkaste do smeđe ili purpurnocrvene boje. Osim na koži kapaka, javljaju se i na sluzokoži, tetivama, ligamentima, na srcu i krvnim sudovima, u centralnom nervnom sistemu, na rožnjači i retini. Kod ksantoma na tetivama boja kože koja ih prekriva ne menja boju. Ksantomi pločastog oblika nazivaju se ksantelazme, a ove promene nastaju kao posledica nakupljanja masnoća u potkožnim ćelijama.
Međutim, mnogo veća posledice od nakupljanja masnoća na koži jeste njihovo taloženje na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.
– Kada je u većim koncentracijama od normalnih, holesterol učestvuje u nagomilavanju masnih naslaga duž arterija u organizmu – kaže dr Bjekić. – Kao posledica toga može da nastane periferna bolest arterija, a daljom progresijom i formiranje tromba na mestu plaka, kao i potpuno zapušenje krvnog suda. U zavisnosti od arterije koja je zahvaćena nastaje srčani ili moždani udar, ili infarkt drugih organa koje te arterije ishranjuju.
Naša sagovornica kaže i da se ateroskleroza razvija godinama. Već u doba adolescencije mogu da se pojave početne naslage masti na arterijama. Kod pojedinih, bolest napreduje brže pa se javi već u tridesetim, ali češće se ispolji nakon ulaska u šestu deceniju.
– Prema rezultatima studija, muškarci sa ukupnim holesterolom većim od 8 mmol/l, a žene sa većim od 6 mmol/l imaju tri do pet puta veći rizik da obole od ishemijske bolesti srca tokom sledećih pet godina života – kaže dr Bjekić. – Pokazano je i da se smanjenjem lošeg holesterola (LDL) smanjuje rizik od infarkta srca za 40 odsto.
Posledica visokog holesterola može da bude i pojava masne jetre.
– Visoki holesterol povećava rizik od pojave masne jetre, a sam poremećaj njenog rada može da izazove visok holesterol jer se on razlaže u ovom organu – kaže dr Bjekić. – Za pojavu masne jetre odgovorno je i nakupljanje triglicerida u njenim ćelijama ili ovo stanje nastaje kao posledica metaboličkog sindroma kada su udružene gojaznost, šećerna bolest tipa 2 i povećani trigliceridi.Izvor Novosti

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.