Zadatak izolacije za veme pandemijeU toku pandemije COVID19 čuli smo dva termina: „kolektivni imunitet“ i „izravnavanje“ krive-ili spljoštavanje pandemijske krive.
U Svetu neke zemlje po proglašenju pandemije primenjivali su strategiju, smanjivali štete obolelih, dok su neke zemlje uveli supresivne i drastične metode ograničavanja kretanja gradjena.Efikasne su obe strategije, ali postoji pitanje koja je manje rizična i koja pomaže zdravstvenom sistemu da se spreči preopterećenje.
Kada se radi o sticanju prirodnog imuniteta, tako što će veliki procenat preboleti „divlji“ prirodni soj virusa sticanjem prirodnog imuniteta.Prebolevanje je vrlo riskantno i sa vrlo visokom cenom veći broj žrtava, mrtvih preopterećenost zdravstvenog sistema.
U slučaju COVID19 neki mogu da prebole u kućnim uslovima dok veći deo hospitalizovanog, na respiratorima.Tu strada i zdravstveni sistem, zdravstveni radnici obolevaju i umanjuje se kapacitet zdravstvenog sistema.
Neke razvijene zemlje su počeli strategijom stvaranja prirodnog kolektivnog imuniteta stanovništva.Nisu onemogućivali kretanje, izlazke, druženja i društvene distance.Nisu uvodili policijski čas.
U našem regionu ove mere su brzo donete sa ograničenjem kretanja, najefikasnije su bile strategijom supresije kretanja  i društvenih kontakata.
Virus se širi i ne pokazuje odmah simptome, zato treba da se ponašamo kao da smo svi zaraženi, da štitimo sebe od inficiranja ali i druge da ih potencijalno ne inficiramo.Strategija kolektivnog imuniteta riskantna, zato imunizacija gradjana stvara sekundarnu zaštitu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.