Beba

Bebe slepih majki imaju bolje vizuelno opažanje i pamćenje

Bebe slepih majki ispoljavaju bolje vizuelno opažanje i pamćenje od vršnjaka čiji roditelji vide, pokazuje novo istraživanje, objavljeno u aprilskom izdanju časopisa "Prosidings of the rojal sosajeti B". Pokazalo se da nesposobnost roditelja da reaguju na pogled i uspostave kontakt očima sa svojom bebom nema štetnog uticaja na njen razvoj.
Bebe su vrlo fleksibilne i lako se prilagođavaju različitim načinima komunikacije- ističe koautor studije Atsuši Sendžu, stručnjak za kognitivno-razvojnu neurologiju sa istraživačkog instituta "Birkbek" pri Univerzitetu u Londonu.
Sendžu i njegove kolege hteli su da ispitaju kako nesposobnost roditelja da uspostave kontakt pogledom utiče na njihovu decu koja vide. Iz ranijih istraživanja su znali da slepi ljudi možda ne mogu da gledaju u oči svoje bebe, ali da ipak komuniciraju s njima pomoću zvukova, dodirom ili govorom.
U okviru nove studije, naučnici su podelili bebe u dve grupe. Pet beba su imale slepu majku i oca koji vidi ili je slabovid, dok je 51 beba imala roditelje koji vide. Nakon toga su im prikazali video-snimak ljudi i poredili njihov pogled. Analizirali su bebe dva puta: jednom između šest i deset meseci, a drugi put u uzrastu od godinu dana i 15 meseci. Kada su imale između dve i četiri godine, analizirali su razvoj njihovog mozga. Opširnije...

Majčino mleko sadrži korisne bakterije

Majčino mleko, od kog zavisi crevna flora bebe, moglo bi da sadrži i do 700 različitih vrsta bakterija
Radi se o cifri koja bi, kako su pokazali rezultati jednog španskih istraživanja objavljenih na portalu futura-sciences.com, mogla da ima tendenciju pada u slučajevima viška kilograma majke ili porođaja carskim rezom.
Crevna flora stvara se kod bebe još dok je  u majčinom stomaku, a potom se s vremenom razvija ishranom. Crevna flora bebe može se formirati zahvaljujući bakterijama unetim preko mleka, a majčino mleko je daleko delotvornije od veštačkog.

Masti važne u ishrani beba

Naučnici iz francuskog Instituta za zdravlje i medicinska istraživanja smatraju da ograničavanje konzumiranja lipida (masti) kod dece nije dobro za njihovo zdravlje
Iako većina roditelja smatra da je poželjnije izbegavati masnoće u ranom uzrastu, kako dete ne bi postalo gojazno, ispostavilo se da lipidi doprinose dobrom funkcionisanju metabolizma, pre svega kod odojčadi.
Naučnici ističu da su deca kojoj su davane nedovoljne količine masnoće pre napunjene druge godine života izložena povećanoj opasnosti od viška kilograma u odraslom dobu.

Posle rodjena deteta

Ne samo za vreme trudnoće već i posle rodjenja deteta, majka mora da  vodi računa o sebi i dalje da se zdravo hrani.To je naročito važno ako dojite  dete. Budite svesni da sve što pojedete i popijete, utiče na zdravlje vaše bebe.Neke majke su ustanovile da beba reaguje na materije poput kofeina i alkohola.Za vreme dojenja treba ove materije izbegavati, važan je unos mnogo tečnosti što obezbedjuje dotok mleka.Treba piti oko 10-12 čaša tečnosti dnevno.Osim zdrave ishrane, i dovoljno uzimanja tečnosti bitno je unos multivitaminski i multimineralni lek formulisan posebno za žene pre i tokom trudnoće i u periodu dojenja.Klinički je dokazana formula koji obezbedjuje snabdevanje svim najvažnijim vitaminima i mineralima koji su potrebni za zdravlje majke i deteta u tom periodu kad je ishrana veoma bitna.