Zdravlje i Lepota - Lifestyle portal namenjen ženskoj populaciji sa praktičnim savetima i edukacijom - Nega Lica i Tela - Zdravlje Žene - Zdrav Život

Beba

Zašto beba sisa palac?

zasto-beba-sisa-palacSisanje palca je najčešća navika tokom detinjstva.Neke bebe sisaju palac još u majčinom stomaku koji se vidi ultrazvučnim snimcima.Sisanje palca ima prijatne senzacije vezani uz osećaj sitosti, sigurnosti i nežnosti.Odojčad koji sisa palac postepeno se sama oslobadja te navike do 4 i 5 godine uzrasta.Ukoliko i dalje sisa palac to se dešava da bi se umirilo ili mu je dosadno ali može biti i način za uspavljivanje.Tada je važno mišljenje psihologa koji će otkriti glavni uzrok ove pojave.Roditelji u takvim slučajevima ne smeju da plaše decu, već naprotiv potrebno je više maziti, paziti na detetove želje i udovoljiti njegove prohteve.Sisanje palca se smatra normalnim pojavom do odredjene granice.U većem uzrastu kod deteta kada gura prst gornji zubi ostaju istureni.

Opširnije...

Bebin mozak radi ekspresnom brzinom

Bebin mozak radi ekspresnom brzinomMozak tek rodjenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe. Ovo otkriće ostvareno je zahvaljujući novim tehnologijama magnetne rezonance koje omogućavaju daleko preciznije praćenje rasta mozga.Studija objavljena u časopisu „JAMA Neurology“ pokazuje da mozak novorodjenčadi raste za jedan odsto dnevno do trećeg meseca, kada dostiže 33-35 odsto veličine mozga odrasle osobe. Nakon toga, rast se nastavlja usporenijim tempom od svega 0,4 odsto dnevno.Istraživanjem je utvrdjeno da mozak dečaka raste brže od mozga devojčica. Prevremeno rodjene bebe imaju manji mozak iako on raste još brže tokom prva tri meseca. Nakon 90 dana, razlika i dalje ostaje (dva odsto). Kod oba pola, delovi mozga koji najbrže rastu su polja koja se odnose na motoriku. Tako se mali mozak (Cerebellum), čija je glavna uloga pokretanje, nekoliko puta udvostruči u prvih 90 dana. Najsporije rastu regije koje se vezuju za pamćenje.

Sunčanje nije za najmladje

Suncanje nije za najmladjeZA bebe, naročito one mlađe od šest meseci, tokom leta najbolja zaštita od sunca je da ga potpuno izbegavate. Odojčad mlađa od šest meseci ne mogu se štititi nikakvim sredstvima za sunčanje, jedina prevencija je da se što veći deo kože pokrije laganom odećom i da se ne izlažu direktnom suncu. Kako kaže dermatovenerolog dr Gorana Isailović, dečija koža je još u razvoju, tanja je, ima slabije razvijen pigmentni sistem. Zato je znatno osetljivija na štetno dejstvo ultravioletnih zraka.
- Na sve koji su izloženi suncu, deluju dve vrste ultravioletnog zračenja: UVB zraci, koji podstiču tamnjenje kože, ali i izazivaju opekotine, i UVA zraci - dodaje dr Isailović. - Oni su podmukliji, ne izazivaju bolne opekotine, već prodiru dublje u kožu, ubrzavaju njeno starenje, izazivaju alergije i pojavu sunčevih fleka i pega po koži. Ako su deca još od najranijeg uzrasta izložena štetnom dejstvu sunca, zbog specifičnosti njihove kože, dublja ćelijska oštećenja će biti mnogo veća.

Opširnije...

Beba i leto

Beba i letoLeto sa mališanima zna da bude pravi izazov, osim malo veće plažne torbe u kojoj će se naći kreme, voda i još svašta nešto, potrebno je da poštujete i ova pravila.
Zaštita od sunca
Nežna dečja koža zahteva specijalnu negu jer lako gori, pa je adekvatna zaštita veoma bitna. Važno je da znate da su opekotine od sunca iz najranijeg doba povezane sa povećanim rizikom od dobijanja melanoma kasnije u životu. Svakako koristite najjači faktor i nikako ne izlažite dete direktnom suncu.
Ako ste na plaži obavezno obezbedite suncobran, ili neki prirodni hlad. Bilo da ste na odmoru ili u gradu ne izvodite decu u periodu između 12h i 17h. Sunce je u ovom periodu najjače i veoma štetno za mališane, ali i odrasle osobe.
Ono što svakako ne treba da zboravite jeste da se opekotine od sunca mogu dobiti i kada je oblačan dan, zato preduzmite mere zaštite i kada je oblačno. Opširnije...

Boja bebinih očiju

boja bebinih ocijuNakon rodjenja bebama okice su plave sive ili braun boje, s vremenom se boja očiju promeni više puta do njenog prvog rodjendana.Najveće promene su od 6 i 9 meseci uzrasta.U irisu se stvorilo dovoljno pigmenta pa je velika verovatnoća da boja očiju koje dete ima sa devet meseci da takva ostaje i kasnije.Boja irisa (obojenog dela oka) zavisi od količine melanina, koja je prisutna u irisu i od gena koje je dete naledilo.Za pigmentaciju irisa su odgovorna tri gena.Boje očiju mogu biti: plavo, zeleno, sivo, braon i smedje.Melanin je vrsta pigmenta proizvode ga ćelije melanociti u koži, kosi i očiju, odgovoran za njihovu boju.Kada je količina melanina u očima bebe mala oči su joj plave, svetlopute, bebe imaju manje melanina pa će im oči biti svetle, dok tamnopute bebe imaju braon oči.Često oči kasnije potamne jer smedji pigment često nije prisutan pri rodjenju već se vremenom sve više stvara.

Strana 2 od 13