Deca

Šta deca nasledjuju od mame, a šta od tate

Kad se beba rodi, jedna od prvih stvari koju ljudi u okruženju pokušavaju da utvrde jeste to na koga mališan liči. Kako tvrde stručnjaci, svako dete je posebno i rezultat samo jedne od milijardu mogućih naslednih faktora i kombinacija koja dolazi mešavinom gena sa obe strane.Genetičari su se bacili na posao kako bi ustanovili koje osobine nasleđujemo od kojeg roditelja.
Tako je, na primer, potvrđena legenda o tome da se ćelavost nasleđuje po majčinoj liniji. Dovoljno je samo baciti jedan pogled na dedu i ujake – ako oni nemaju kose, uskoro je nećete imati ni vi.
Majka će vam proslediti i veliki nožni palac, tako da ako imate broj stopala za koja je nemoguće naći cipele, zahvalite se majci. Opširnije...

Deca pobedjuju maligna oboljenja

Danas preživljava veći broj dece sa malignim oboljenjima nego ranije, što, međutim, ne znači da je za sve njih bitka dobijena.
Kanadsko udruženje za rak izdalo je izveštaj u kom se kaže da 82% kanadske dece za koju je dijagnostikovano da boluju od raka preživljava najmanje pet godina, što je skok od 11% u poslednjih 15 godina. Mada je ovo odlična vest, činjenica je da mnoga od te dece kasnije imaju zdravstvene probleme, bilo od samog oboljenja, bilo od posledica agresivnog lečenja.
Dr Heder Logan (Heather Logan), direktor za kontrolu malignih oboljenja Kanadskog udruženja za rak, kaže da je potrebno dalje istraživanje koje bi pomoglo doktorima da se uhvate u koštac sa kasnim efektima lečenja raka; istraživanje bi obuhvatilo dve trećine dece koja su lečena. Opširnije...

Virusima protiv tumorskih ćelija

SVE SU PRILIKE da će oboleli od određenih oblika karcinoma, uz pomoć virusa, moći da se izbore sa opakom bolešću i produže sebi život. Ovo tvrdi dr Met Malvej iz istraživačkog centra u Baltimoru, gde se vrše testiranja virusa u borbi protiv melanoma i karcinoma mokraćne bešike. Najveći je izazov, kaže ovaj naučnik, uveriti druge da nova metoda nije naučna fantastika. Na osnovu dosadašnjih rezultata i istraživanja sve je manje skeptika u stručnoj javnosti.
To je zato što je primenom "virusne terapije" do povlačenja bolesti kod obolelih od melanoma došlo u 26% slučajeva. Nakon višedecenijskog rada brojnih naučnika došlo se do zaključka da na ovaj način ipak nije moguće lečiti svaki karcinom i da svaki virus nije lek u terapiji.
Protiv karcinoma može da se primeni virus herpes simpleks tip 1 (HSV1), kao i još neki oslabljeni virusi.

Od kijavice do upale pluća

U TOKU HLADNIH zimskih dana respiratorne infekcije su česte, a meta njihovog napada su i deca i odrasli. O tome kako se ponašaju virusi zimi, objašnjava virusolog profesor dr Tanja Jovanović, iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:
Respiratorni virusi izazivaju različite bolesti, od sindroma prehlade sa kijavicom, do ozbiljnijih oboljenja kao što su bronhitis i zapaljenje pluća. Virusima pogoduje što je napolju hladno, jer se prostori u kojima ljudi borave slabije provetravaju. Unutra je ustajao vazduh, zbog čega se njihova koncentracija povećava. S obzirom na to da se prenose kapljičnim putem lako im je da pređu sa jedne osobe na drugu, pogotovo ako u zatvorenom prostoru ima više ljudi. Odnos virusa i domaćina je u stvari igra u kojoj se svako bori da pobedi.
Mala deca i osobe sa ugroženim imunitetom izuzetno su osetljivi na virusne infekcije, kao i stariji od 65 godina, bolesnici sa hroničnim srčanim i bubrežnim bolestima, dijabetičari... Što se tiče simptoma bolesti, slični su bez obzira na vrstu virusa koja ih izaziva. Počinju sa lošim opštim stanjem organizma, kašljem, bolovima u mišićima i zglobovima, a nekada i mučninom i povraćanjem. Obično traju do nedelju dana. Opširnije...