Fizicka aktivnost za zdravlje deceBez obzira koliko vremena deca i tinejdžeri provode sedeći, fizička aktivnost poboljšava rad srca i metabolizma, ustanovili su istraživači.
Bilo da je u pitanju malo ili mnogo vremena koje se provodi u sedenju, umerena do intenzivna fizička aktivnost povezana je sa smanjenjem obima struka, sistoličkog krvnog pritiska, triglicerida, HDL holesterola i insulina kod učesnika istraživanja starosti od 4 do 18 godina, tvrdi dr Ulf Ekelund iz bolnice Adenbruks u Kembridžu u Engleskoj i njegove kolege.
Medjutim, prednosti fizičke aktivnosti su veće medju onima koji najmanje vremena provode sedeći, objavili su istraživači u Žurnalu Američke zdravstvene asocijacije sredinom meseca.
„Decu treba podsticati da povećaju učešće u fizičkim aktivnostima, barem umerenog intenziteta, umesto da smanje vreme koje provode sedeći, jer je to važno za dobar rad srca i metabolizma“, stoji u članku.
Naučnici su primetili, međutim, da smanjenje broja sati koje mladi ljudi provode ispred televizora – jednog od glavnih elemenata vremena koje provode sedeći – i dalje predstavlja važan cilj zato što gledanje televizije predstavlja vezu sa drugim lošim navikama i izlaže ih reklamama koje promovišu nezdravu ishranu.Ekelund i njegove kolege su sakupili podatke iz 14 studija iz Međunarodne dečje baze podataka o akcelerometriji koji se odnose na fizičku aktivnost i vreme provedeno u sedenju objektivno izmereno akcelerometrom. U tim studijama je bilo ukupno 20.871 učesnika starosti od 4 do 18 godina iz Australije, Brazila, Evrope i SAD-a.
Oko tri četvrtine dece i tinejdžera je bilo normalne težine, 18 odsto je imalo višak kilograma a 7 odsto je bilo gojazno.
Prosečno vreme provedeno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti iznosilo je 30 minuta svakog dana, od 12 minuta u donjoj trećini do 53 u gornjoj. Prosečno vreme provedeno u sedenju iznosilo je skoro šest sati dnevno, od 268 minuta u donjoj trećini do 433 minuta u gornjoj.
Vreme provedeno u umerenoj fizičkoj aktivnosti bilo je značajno povezano sa poboljšanjima u oblasti rada srca i metabolizma – obimu struka, sistoličkom krvnom pritisku, trigliceridima, HDL holesterolu i insulinu – bez obzira na pol, starost, vreme merenja, vreme provedeno u sedenju i obim struka (P<0,05 za sve).
Nakon merenja svih nivoa fizičke aktvnosti, ustanovljeno je da vreme provedeno u sedenju nije povezano sa dobijenim rezultatima.
Učešće u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti povezano je sa smanjenjem faktora rizika bez obzira na vreme provedeno u sedenju, mada je razlika izmedju niskog i visokog nivoa fizičke aktivnosti bila najveća medju učesnicima koji najmanje vremena provode sedeći.
Prosečna razlika u obimu struka izmedju donje i gornje trećine fizičke aktivnosti iznosila je 3,6 centimetara za one koji dosta vremena provode sedeći i 5,6 centimetara za one koji malo vremena provode u sedenju.
Istraživači su primetili da ovaj obrazac, ako se nastavi i u odraslom dobu, može dovesti do značajnih rizika po zdravlje kod onih sa najvećim obimom struka. Istakli su da je jedna prethodna studija pokazala da je porast obima struka od 5 centimetara povezan sa rastom rizika od smrtnosti usled bilo kog uzroka od 17 odsto medju muškarcima i 13 odsto medju ženama.
U jednoj grupi ispitanika, istraživači su uspeli da ispitaju transverzalni odnos fizičke aktivnosti i vremena provedenog u sedenju sa obimom struka. Ni vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti ni vreme provedeno u sedenju nije povezano sa obimom struka.
Medjutim, veći obim struka povezan je sa dužim sedenjem.
Autori su istakli da opservacioni metod studije onemogućava donošenje zaključaka o uzročno-posledičnoj vezi. Isto tako, ova studija može dovesti do nekih kontroverznih zaključaka.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.