Deca

Ekskurzija

Ekskurzija je vannastavna aktivnost koja se ostvaruje van škole.Svaka ekskurzija ima svoj cilj za upoznavanje pojava i odnosa u prirodnoj ili društvenoj sredini.Upoznavanje kulturnog nasledja ili nekih dostignuća što se tiče privrednih delatnosti.Razvijanje interesovanja za prirodu, upoznavanje načina i život ljudi, pojedinih krajeva, kulturnim i estetskim vrednostima, sportskim potrebama, navikama.
Program ekskurzije sadrži: obrazovne-vaspitne ciljeve i zadatke, vreme trajanja, putne pravce, tehničku organizaciju i način finansiranja.Ekskurzija se organizuje uz saglasnost roditelja po pravilu sa najmanje 60% učenika istog razreda.Nosioc i priprema programa ekskurzije je direktor škole.Stručnu vodju putovanja odredjuje direktor.Ekskurzija može da traje od 1-3 dana, izvode se u okviru državnih granica.Treba izabrati turističku agenciju koja će organizovati putovanja.Pre polaska na put učesnicima bitno je saopštiti ponašanje za vreme ekskurzije iz razumnih razloga: zabrana konzumiranje alkohola, duvana, droge.Ako ekskurzija traje više od jednog dana, obezbedjuje se i lekar kao pratilac.
Ekskurzija može da se sprovede kao letovanje ili zimovanje  "preko škole".Ti aktivnosti nisu uredjene zakonom što ne znači da škola ne može da organizuje.Čest je primer da nastavnici sami organizuju ovakve aktivnosti, tu se traži saglasnost roditelja i agencije.U ovom slučaju nastavnik je taj koji snosi sav odgovornost prema djacima.

Šta ću biti kad porastem?

Kad je reč o budućem zanimanju mališani od 4-6 godina uzrasta se poistovećuju sa odraslima iz svog okruženja.Maštanje devočica i dečaka o poslu je sasvim različita, ali postoje zanimanja koje mališani ovog uzrasta uvek spominju, koji su generacijski popularni.Pre dvadesetak godina devojčice su želele da budu učiteljice, vaspitačice, balerine ili doktorice, jer ova zanimanja su bila vizuelno vrlo atraktivna i simpatična.Dečake je interesovalo "uniforma" poput policajca, pilota, vozača autobusa.
Današnji savremeni svet tzv.svet računara, televizora od plazme do ACL, mobilnog telefona promenula je i dečiju maštu.Sada su dečacima najinteresantniji biti fudbaler, teniser, glumac.Devojčice žele  da budu pevačice, menekenke, glumice.
Za dete je jako važno da maštanjem i igranjem pronalaze sebe.To je zapravo isprobavanje i vežbanje za budući život, za mentalni razvoj i samoistraživanje.Prelazak iz sveta mašte u realnost, tu je uključen i mišljenje psihologa, roditelja pomoću raznih zanimanja procene i usmeravaju prema svojim mogućnostima za buduću profesiju.Iz sveta mašte prelaze u realno shvatanje i saznaju šta je imaginarnost.

Dete očekuje odgovor!

Po raznim istraživanjima je dokazano da dete već od treće godine starosti počinje da se interesuje oko sebe, ima mnogo nedoumica koji traži odgovor.Pitanja su maštovita, logična i često je teško za odgovaranje.Dete predškolskog uzrasta može da postavi preko 50 pitanja dnevno što očekuje precizan odgovor.Ta pitanja često zbunjuju i obrazovane roditelje od pitanja se mogu čuti sledeće:
*Koliko je Zemlja teška?
*Kako avion ostaje u vazduhu?
*Zašto je trava zelena?
*Zašto vreme nije isto u svim zemnljama sveta?
Po stručnjacima detetu treba objasniti onoliko koliko znamo o tim stvarima, i ne sme da se ostavi bez odgovora.Detetu u tom trenutku to je najvažnije na svetu.Na taj način razvijaju maštu svaki dan skupljaju razna objašnjenja, vrlo su radoznala i zato treba sa njima puno razgovarati.Dete kao ravnopravna osoba u porodici, želi saznanja, i na taj način ćete bolje spremiti za polazak u školu.

Psihomotorni trening

Za pravilan i zdrav razvoj deteta, neophodan je i razvoj skladnih pokreta tela (psiho motorna koordinacija), dobra vremensko - prostorna orjentacija, kao i pravilno doživljavanje sebe u odnosu na objekte i druge osobe u okruženju.
Različiti faktori uzrokuju nepravilan razvoj psihomotorike deteta. Poremećaj psihomotornog razvoja može biti uzrok složenijh poremećaja, kao što su poremećaji: kognitivnivnog i emocionalnog  razvoja, poremećaj govora, ponašanja i učenja.
Psihomotorni trening koristi pokret kojim se deluje na psihičke strukture, čime se postiže jasna definisanost deteta u okruženju, jasno saznanje o samom sebi u odnosu na vreme prostor i druge osobe.
Procenom senzomotornog i psihomotornog nivoa razvijenosti deteta, primenom odgovarajućih testova, organizuje se individualni program treninga za svako dete. Poremećaj psihomotornog razvoja može biti od nivoa nespretnog deteta, do izraženih formi hipertonije, hipotonije, dispraksije, diskoordinacije pokreta. Program se sprovodi individualno ili u manjim grupama, u zavisnosti od motivacije deteta i stepena poremećaja.
Nizom  sistematizovanih vežbi kod deteta se razvija: telesna šema, osamostaljivanje pokreta, ujednačavanje tonusa, usmeravanje i stabilizacija lateralizovanosti, orjentacija u prostoru, ovladavanje i razvoj ritma i tempa, koordinacija pokreta i dr.
Vežbe se prilagođavaju uzrastu i prirodi poremećaja. Sa deceom do tri godine, i decom koja nemaju razvijenu imitaciju pokreta, trening se obavlja uz pomoć roditelja.