Izraz displazija označava nenormalan rast ćelija koji može zahvatiti ćelije sluznice cerviksa. Ove promene ne daju nikakave simptome i uobičajeno se otkrivaju pri rutinskom pregledu.
Displazija nije maligno oboljenje i gotovo nikada ne prelazi u malignitet. Mnoštvo ćelija različite razvojne starosti suštinske su promene strukture površinskog sloja sluznice, zbog čega je vrlo često teško postaviti dijagnozu, a odluke o lečenju mogu biti kontroverzne. Najčešće ove promene spontano nestaju. Međutim, stanje ipak treba brižljivo pratiti kroz ponovljene preglede i uzimanjem brisa po metodu Papanikolau.
Poslednjih godina, saznanja u medicini govore da je displazija grlića materice najverovatnije izazvana virusom, tzv. humanim papiloma virusom.
Prevencija
1. Potrebno je da se prati stanje pomoću ponovljenih pregleda metodom po Papanikolau i ostalih analiza. Izbor kontracepcije, gde se prednost daje mehaničkim sredstvima (kondom, spirala, dijafragma) nad hormonskim (pilula), može preduprediti pojavu displazije ili čak i malignitet.
2. Neke bolesti koje se prenose polnim putem utiču na pojavu promena na grliću materice. Adekvatnom zaštitom žena može izbeći komplikacije. (Vidi poglavlje ”Bolesti koje se prenose polnim putem”.)
3. Hrana bogata vitaminom C ili uzimanje vitamina u tabletama takođe su zaštita od pojave displazije grlića materice ili maligniteta. Posle utvrđivanja promena na grliću pokazalo se korisnim uzimanje folne kiseline (10 mg/dan) i vitamina C (1000 mg/dan) da bi se postigla normalizacija nalaza.
4. Do sada ne postoji dovoljan broj ispitivanja o uticaju okoline i zanimanja na pojavu navedenih oboljenja grlića materice, što ne znači da su ovi faktori zanemarljivi. Takođe nije dovoljno ispitana i eventualna uloga partnera u nastanku ovih procesa. Neophodno je da žene zahtevaju da se ispitivanja usmere u ovom pravcu.
Faktori rizika kod oboljevanja od displazije ili raka grlića materice
Još uvek nisu poznati uzroci koji izazivaju pojavu rasta atipičnih ćelija grlića materice koje nazivamo displazija i rak.
Ipak, izvesni momenti se mogu označiti kao povišeni faktori rizika u nastanku ovih bolesti.
1. Ukoliko žena ima infekciju virusom herpesa ona spada u grupu visokog rizika. Virus herpesa, pored ostalih promena, može da uzrokuje i pojavu malih nevidljivih promena na grliću. Ispitivanja su pokazala da je infekcija virusom herpesa nesumnjivi učesnik u pojavi raka grlića materice.
2. Najnovija ispitivanja ukazuju da belančevinasta materija koja se nalazi u spermi može, takođe, kod nekih žena dovesti do promena u izgledu ćelija cerviksa. Žene kod čijih je partnera otkriven rak penisa takođe spadaju u grupu visokog rizika.
3. Dugotrajna upotreba sintetskih hormona u lečenju ili zaštiti od neželjene trudnoće povećava mogućnost razvoja displazije ili raka, zato što povećava osetljivost grlića na infekciju virusom herpesa.
4. Pušenje, takođe, spada u faktore rizika.
5. Rano započinjanje seksualnih odnosa povećava opasnost od pojave displazije ili raka. Ovo se objašnjava činjenicom da ćelije polnih organa žene u toku puberteta trpe promene koje prouzrokuju stvaranje grublje strukture koja je manje osetljiva na povrede. Ako se polni život započne pre nego što su se pomenute promene odigrale, tkivo polnih organa je mnogo osetljivije, a stalna mikro povređivanja mogu da prouzrokuju ćelijske promene.
6. Visoki rizik nosi i veći broj seksualnih partnera, bilo da ih ima žena, njen partner ili oboje. Upotreba prezervativa smanjuje opasnost.
7. Rad u sredini u kojoj dolazi u kontakt sa kancerogenim materijama (rudnici, tekstilna, metalna i hemijska industrija), takođe je opasan za razvoj bolesti.
8. Takođe, žene koje žive u siromaštvu u mnogo većem procentu oboljevaju od displazije i raka grlića materice.
Dijagnoza
Pregled po metodu Papanikolau je prvi korak ka postavljanju dijagnoze. Takođe se u dijagnostičkom postupku primenjuje i kolposkopija. Ako se uoče nepravilnosti u rastu ćelija, primenjuje se dijagnostička biopsija. Ove dve metode se i kasnije koriste kod kontrolnih pregleda.
Lečenje
Lečenje displazije zavisi od stepena promena na ćelijama. Važno je da žena dobije odgovarajuće lečenje za svoje stanje, a da se pokušaju izbeći nepotrebni i neodgovarajući tretmani i hirurški zahvati. Nije suvišno zatražiti mišljenje više stručnjaka pre konačnog pristanka na predloženi način lečenja.
Važno je da od početka lečenja budu izabrani lekarka ili lekar koji su vešti specijalisti sa iskustvom. Za početnu fazu lečenja se može izabrati princip posmatranja uz redovne kontrolne preglede, da bi se potom pristupilo lečenju primenom krioterapije ili lasera.
Moguće je i lečenje elektrohirurškim otklanjanjem promena. To je metod kojim se koristeći struju niske voltaže i visoke frekvencije odstranjuje bolesno tkivo sa grlića materice. Potom se odstranjeno tkivo šalje na patohistološki pregled. Osnovna prednost ovog zahvata je njegovo istovremeno i dijagnostičko i terapijsko dejstvo. Intervencija se obavlja pod lokalnom anestezijom, dobro se podnosi i u običnim slučajevima dovodi do brzog izlečenja.
Kada se ponovljenim pregledima po metodu Papanikolau i kolposkopijom dokaže težak oblik displazije ili maligni proces in situ (lokalizovan), i ako se proces proširio na kanal grlića, potrebno je da se uradi tzv. konizacija ili konična biopsija. Parče tkiva u obliku konusa se otklanja operacijom u bolničkim uslovima. Isečak se šalje na mikroskopski pregled da bi se utvrdilo da li je sasvim odstranjeno obolelo tkivo. Ako prvim zahvatom nije skinuto sve bolesno tkivo, preporučuje se ponavljanje postupka. Ukoliko se maligni proces proširio primerena metoda lečenja je histerektomija (vađenje materice).
Većina opisanih terapijskih metoda je neprijatna, a veoma često praćena i bolovima, pa se preporučuje da žena ne upotrebljava tampone za vreme menstruacije, da se ne ispira i da izbegava seksualne odnose najmanje tri nedelje posle intervencije. Na taj način bolovi brže prolaze i smanjuje se mogućnost infekcije.
Konizacija uključuje opasnost od neplodnosti. Histerektomijom žena trajno gubi mogućnost rađanja. Obe operacije su namenske i njima se spasava život žene.
