zenski_imunitet_neposlunijiZašto je slabiji pol otporniji na infekcije, a podložniji autoimunskim bolestima? Okretanje imunskog sistema protiv organizma je danak produženju vrste
MUŠKARCI su fizički jači pol, ali kad je reč o snazi imunskog sistema, ovaj pridev pripada ženama. Činjenica da su one spremnije za imunološke bitke i da iz njih, češće nego muškarci, izlaze kao pobednici. Cena koju za to plaćaju, međutim, nije mala: jak imunitet, okreće se protiv sopstvenog organizma, pa su žene podložnije autoimunskim bolestima!
Smatra se da pet do osam odsto ljudi na svetu boluje od ovih oboljenja, a da 70, čak 80 odsto tog broja, čine pripadnice fizički slabijeg pola. Još se ne zna zašto je to tako, ističe, u razgovoru za „Novosti“, docent dr Mirjana Šefik Bukilica, internista, šef odeljenja za laboratorijsku dijagnostiku Instituta za reumatologiju Srbije.
– Postoji nekoliko pretpostavki o tome zašto su autoimunske bolesti učestalije kod žena – kaže naša sagovornica. – Prva kaže da hormonska razlika itekako utiče na ovakvo stanje. Estrogen i progesteron imaju prozapaljenski efekat, što znači da pospešuju zapaljenje. Muški polni hormoni, za razliku od ženskih, deluju antizapaljenjski.
Smatra se da imunološki sistem žena, mnogo bolje odgovara na najrazličitije napadače. On, takođe, ima jaču reakciju na vakcine. Generalno, ženski imunski sistem, skrojen je tako da obezbeđuje jači imunski odgovor, naglašava dr Šefik Bukilica. Osim toga, zna se da ćelije imunskog sistema nose na sebi receptore za hormone, tako da one najdirektnije mogu da budu pod uticajem muških, odnosno, ženskih hormona.

– Znači, prvi razlog je u tome što „slabiji pol“ ima hormone, koji pospešuju jači imunski odogovor, a drugi leži u tome što nam je genetika različita – napominje naša sagovornica. – Žene imaju dva iks-hromozoma, a muškarci jedan iks i jedan ipsilon-hromozom. Zna se da na iks-hromozomima postoje geni odgovorni za regulaciju imunskog odgovora i očuvanje imunološke tolerancije, koja obezbeđuje da organizam ne atakuje na sopstvene sastojke kao na uljeza.
Biologija se postarala da kod žena, jedan iks-hromozom bude inaktiviran, objašnjava dr Šefik Bukilica. Postoje međutim slučajevi da se inaktivacija ne sprovede uspešno, pa aktivni geni ostaju duplirani; nalaze se na oba iks-hromozoma. To, takođe, može da bude razlog zašto su žene podložnije autoimunskim bolestima. Žene, kod kojih je došlo do uspešne inaktivacije, ne obolevaju toliko od autoimunskih bolesti kao one, kod kojih se to nije dogodilo.
Treća pretpostavka je da su, tokom trudnoće, buduće majke izložene ćelijama fetusa, koje prodiru kroz placentu i ulaze u njihovu cirkulaciju. Posledica toga je da se u ženinom organizmu nalaze ćelije sa njenim sopstvenim genetskim materijalom, ali i sa sekvencama DNK-lanca bebinog oca. Kod žena, iz čijeg se organizma ćelije fetusa ne eliminišu adekvatno i brzo, nego dugo ostaju u cirkulaciji i nadražuju imunski sistem, mogu lako da „planu“ autoimune, to jest, sistemske bolesti. Ni ovo, po rečima naše sagovornice, nije univerzalno objašnjenje, jer i žene koje nikad nisu rađale, obolevaju od autoimunih bolesti.
– Kao i kod svake bolesti, pretpostavlja se da se na genetski osnov, „nakalemi“ neki podsticaj iz spoljašnje sredine. Razmišljalo se da li je to neki činilac na poslu, kozmetički preparat, karmin, farba za kosu, silikoni… Ali, ni jedna studija nije pokazala da je bilo koji od tih, ili sličnih faktora, ključan za povećanu imuno-osetljivost kod žena. Niko ne može da imenuje pravi razlog, on je i dalje nepoznanica. Odgovor, verovatno, leži negde između – zaključuje dr Mirjana Šefik Bukilica.
S druge strane, žene se mnogo bolje bore sa napadačima, kao što su, na primer, teške infekcije. Cena koju za to plaćaju je veća podložnost sistemskim autoimunskim bolestima. Postoji, po rečima naše sagovornice, još jedno tumačenje po kome trudnice ulaze u stanje imunosupresije, to jest, opadanja imunskog odgovora. Biologija je ovo isplanirala, da organizam žene ne bi prepoznao plod kao strano telo i odbacio ga. Priroda je izabrala ono što je manje štetno, da bi ljudska vrsta mogla da traje; žene rađaju zahvaljujući tome što je njihov, inače veoma jak imunski sistem, u trudnoći – „prigušen“.
Prevencija sistemskih oboljenja ne postoji. Indirektni pokazatelj autoimunskog stanja je prisustvo različitih autoantitela u krvi, ali ni to ne znači da će osoba da razvije autoimunsku bolest. Tako, ne postoji mogućnost da reagujemo pre nego što se oboljenje ispolji. Bilo je pokušaja da se predupredi autoimunski dijabetes, ali generalno, za sve autoimunske bolesti, prevencije nema. Sistemske bolesti podrazumevaju stotinak različitih oboljenja, mogu da pogode svaki organ u telu i ne postoji univerzalna simptomatologija.
ŠTITASTA ŽLEZDA
POJEDINE sistemske bolesti, „rezervisane“ su za žene, više nego druge. Tako, recimo, od autoimunskih bolesti štitaste žlezde lepši pol oboleva čak 50 puta češće, nego muškarci! Kad je u pitanju sistemski eritemski lupus, žene devet puta češće izvlače deblji kraj. Od Sjegrenovog sindroma (kog karakteriše suvoća očiju, usta, oticanje i bol u zglobovima) žene, prema nekim izvorima, obolevaju 20 puta češće nego muškarci. Postoje, međutim, bolesti kao što su zapaljenjska bolest creva, ili dijabetes, gde su polovi izjednačeni i autoimunski miokarditis, u slučaju kog pretežu muškarci.
LUPUS I ARTRITIS Sistemski eritemski lupus može da počne u trudnoći; onda kad je koncentracija estrogena, hormona koji stimuliše zapaljenje najveća, a to je u trećem trimestru trudnoće. Ili, posle porođaja kad je visok nivo prolaktina, koji takođe može da isprovocira autoimunsko oboljenje. U slučaju reumatoidnog artritisa, situacija je, međutim, potpuno suprotna. Trudnoća, a naročito njen drugi i treći trimestar, dovode maltene do remisije (povlačenja) autoimunske bolesti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.