Sindrom_premenstrualne_tenzijeBitni elementi dijagnoze

Znatan porast telesne težine, praćen razdražljivošću, ili depresijom koji se ponavlja i prethodi početku menstruacije.
• Najčešće se sreće kod emocionalnih, osetljivih žena, neudatih, nerotkinja, između 35te i 40te godine.

Opšta razmatranja

Sindrom premenstrualne tenzije je poremećaj koji se ponavlja svakog meseca i karakteriše se izraženom retencijom tečnosti, preosetljivošću autonomnog nervnog sistema, povećanjem, ili pak, smanjenjem aktivnosti. U različitim stepenima sreće se kod 50% žena, naročito u periodu između 30te i 40te godine. Izgleda da je suština sindroma izmenjena fiziološka i psihička reakcija na menstruaciju. Sindrom je često praćen antisocijalnim ponašanjem bolesnica, koje su u to vreme sklone nasilju i kriminalu.

Osim lake hipoglikemije koja se ponekad sreće, nema drugih endokrinih poremećaja, niti se mogu zapaziti drugi poremećaji. Sindrom pogoršava već postojeće mentalne bolesti, bolesti metabolizma, hronični cistični mastitis i gojaznost.

U osnovi sindroma je strah od predstojeće menstrucije, strah od moguće trudnoće i njenih posledica. Bolesnica se oseća poniženom i često okrivljuje majku za svoje tegobe izazvane menstruacijom. Bol u karlici i primarna dismenoreja često su udruženi sa ovim sindromom.

Klinički nalazi

A. Simptomi i znaci: uznemirenost, razdražljivost, nesanica, nesposobnost koncentracije i osećaj neadekvatno”ti najčešće sutegobe. Bolesnica se žali na bolove u dojkama, gađenje, povraćanje, proliv ili opstipaciju. Neke bolesnice su depresivne i ispoljavaju osećaj samosažaljenja, dok su druge svadljive i agresivne. Često postoje neuobičajeninagoni i apetit prema posebnim vrstamahrane.

Paralelno sa opisanim psihičkim poremećajima nastaje nagli porast telesne težine zbog stvaranja edema, koji iznosi 2,5 do 4 kg. Opštim i ginekološkim pregledom ne nalazi se ništa specifično. Odmah posle početka menstruacije nastaje nagli pad telesne težine usled povećane diureze.

B. Laboratorijski nalazi: pregledom krvii urina ne nalaze se nikakve promene. Ponekad se može konstatovati laka hipoglikemija.Produkcija i ekskrecija estrogena i progesterona su u granicama vrednosti karakterističnih za normalan ovulatorni ciklus.

C. Specijalna ispitivanja: kod psihički labilnih i emocionalno nezrelih bolesnica možese srpovesti supresija ovulacije primenom”Clyde Mood Scale” ili “Tavlor Anxyety Score” dokazati visok kvocijent anksioznosti.

Diferencijalna dijagnoza

Potrebno je isključiti hipertireoidizam, hiperaldosteronizam, psihoneurozu, psihoze i hiperinsulinizam.

Lečenje

Uznemirene bolesnice tretirati diureticima i trankilizantima a depresivne diureticima i psihostimulansima. Psihoterapija takođe može biti od pomoći. Preporučuje se dijeta sa umerenim smanjenjem kalorija, sa dosta proteina i malo natrij uma. Potrebno je da bolesnica češće uzima manje obroke. Savetovati bolesnici aktivan život i odvraćati je od povlačenja u sebe. Treba pokušati izmeniti stav bolesnice, naglašavajući vrednosti i ulogu žene. Ukoliko bolesnica pristaje može se sprovesti supresija ovulacije primenom progesterona ili oralnih kontraceptivnih sredstava.

Prognoza

Znatnije olakšanje tegoba i promena ponašanja može se postići samo kod bolesnica koje pristaju na saradnju.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Članak:
Dr Ralph G. Benson

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.