Cefalosporini

Cefalosporini N i C, hemijski srodni penicilinima, i cefalosporini C, steroidni antibiotici slični fuzidinskoj kiselini, prvi put su izolovani iz Cephalosporinum fungus. Osnovna struktura cefalosporina je 7-aminocefalosporanska kiselina (7-ACA) koja se sastoji od beta-laktamskog prstena i dihidrotiazinskog prstena. Polusintetski cefalosporini širokog dejstva proizvedeni su dodatkom razlitih bočnih lanaca na cefalosporinsko jezgro.
Mehanizam dejstva ovih lekova isti je kao i kod penicilina. Svi beta laktamski antibiotici sprečavaju sintezu peptidoglikana ćelijskog zida bakterije. Nakon vezivanja za vezno mesto na bakteriji, oni inhibiraju transpeptidacioni enzim koji unakrsno povezuje peptidne lance, pričvršćene na osnovu struktura peptidoglikana. Finalni baktericidni događaj je inaktivacija inhibitora autolitičkih enzima u ćelijskom zidu, što dovodi do lize bakterije. Svi cefalosporini su baktericidni.
Cefalosporini prve gene­racije su efikasni pre svega protiv Gram-pozitivnih mikroorganizama i koriste se u terapiji infekcija kože, uva, sinusa, ždrela, mokraćnih puteva, creva. Lekovi druge ge­ne­racije imaju bolje dejstvo na Gram-negativne bakterije, a prilično su efikasni i protiv Gram-pozitivnih mikroorganizama. Cefalosporini treće generacije spadaju u grupu tzv. antibiotika širokog spektra i veoma su efikasni protiv Gram-negativnih bakterija. Neki od njih deluju i na veoma opasan bolnički soj bakterije Pseudomonas aeruginosa. Cefalosporini treće generacije su posebno korisni kod veoma teških i smrtonosnih infekcija kao što su sepsa, meningitis, teš­ke bolničke upale pluća i sl. Četvrta generacija ovih antibiotika ima još širi spektar, obuhvatajući podjednako i Gram.pozitivne i Gram-negativne mikroorganizme.
Neki cefalosporini mogu se dati oralno, ali se većina daje parenteralno, intramuskularno ili intravenski. Nakon apsorpcije, široko se raspodeljuju po celom telu
Rezistencija na ovu grupu lekova povećana je zbog plazmida ili hromozomske beta laktamaze. Skoro sve Gram negativne bakterije imaju hromozomski gen za beta laktamazu koja je aktivnija u hidrolizi cefalosporina nego penicilina; kod nekih organizama, jednostepena mutacija može da rezultira viskim nivoom konstitutivne sinteze ovih enzima. Rezistencija se takođe razvija ukoliko je smanjeno prodiranje leka kao rezultat promene propustljivosti proteina spoljašnje membrane ili mutacije proteina vezivnog mesta.
Reakcija preosteljivosti veoma je slična onoj koja se javlja kod penicilina. Može se javiti ukrštena alergijska reakcija. Otprilike 10% pojedinaca osetljivih na penicilin imaće alergijsku reakciju na cefalosporine. Nefrotoksičnost je zabeležena (posebno kod cefradina). Dijareja (proliv) se može javiti kod cefalosporina za oralnu primenu i cefoperazona.