dehidratacijaSvakoj ćeliji u ljudskom telu voda je neophodna da bi funkcionisala naormalno. Voda nam treba da bi regulisali temperaturu, zaštitili zglobove i organe i pomogli sistemu za varenje da funkcioniše. Većina nas pije neku količinu vode svakog dana, ali leto je tu i živa u termometru raste, pa moramo da obratimo posebnu pažnju na održavanje hidratacije. Ako želite da saznate više – evo nekoliko mitova o dehidrataciji i činjenica koje stoje iza njih.

DEHIDRATACIJA JE NEPRIJATNA ALI NIJE OPASNA
Iako će većina nas tokom života iskusiti samo blage simptome dehidratacije kao što su glavobolja, malaksalost i smanjeno znojenje i uriniranje, stanje može da se pogorša toliko da je neophodna medicinska intervencija.Ozbiljne komplikacije uključuju naticanje mozga, napade, otkazivanje bubrega i čak smrt. Srećom, odrasli ljudi vrlo brzo mogu da regulišu manjak vode u organizmu, prosto unošenjem tečnosti. Ali ako se ne postaramo za ovo na vreme može doći do pojačane žeđi, vrtoglavice i konfuzije.Kod starijih ljudi i dece, ovo stanje je još opasnije, a simptomi su dijareja, povraćanje, temperatura,nemogućnost zadržavanja tečnosti ili konfuzija.
AKO STE ŽEDNI VEĆ STE DIHIDRIRANI
Nije tačno da je žeđ znak da ste dehidrirali, ona je samo način na koji vam telo govori da treba da unesete tečnost. Zapravo, unošenje tečnosti kada ste žedni je najosnovniji način da ostanete hidrirani.Kao što niko ni životinjama ne objašnjava kada da piju vodu, i ljudi sami oseti isti instinkt, ali to nije prekasno. Komercijalizaciju pijenja vode pokrenule su velike kompanije koje sa jedne strane objašnjavaju značaj hidriranosti orgaanizma, ali sa druge nepotrebno unose paniku. Pijte kad osetite žeđ i to je najpouzdaniji način da sprečite probleme sa dehidratacijom. SVI TREBA DA PIJU OSAM ČAŠA VODE NA DAN
Ovo pravilo je zastarelo, a promovišu ga uglavnom kompanije koje prodaju flaširanu vodu. Pa koliko vode treba da pijemo? Po nekim medicinskim preporukama muškarcima je potrebno tri, a ženama nešto više od dve litre tečnosti na dan. Drugi stručnjaci opet tvrde da nema potrebe da silite sebe da unosite tečnost, nego da je dovoljno onoliko koliko sami osetite, odnosno da pijete kad ste žedni i dok ste žedni.Treba imati na umu da se ove preporuke ne odnose samo na vodu, nego na ukupan unos tečnosti u jednom danu. Tečnost unosimo i tako što pijemo kafu, čaj sokove, pa čak i dok jedemo neke vrste hrane.Oko 20 odsto dnevnog unosa tečnosti, dobijamo iz hrane. Na kraju odgovor na pitanje koliko vode treba piti je vrlo ličan i definiše ga vaša individualna žeđ
ČIST URIN JE SIGURAN ZNAK HIDRATACIJE
Iako ovo nije najprijatnija aktivnost, ako proveravate čistoću urina, ovo može biti dobar način da odredite koliko ste hidrirani. Ali ono što treba da gledate nije da li je urin čist, nego da li ima svetlo žutu boju, koja jeste znak dobre hidratacije.Profesor Lorens Amstrong napravio je kartu boje urina i po poziciji na kojoj ste na toj karti možete odrediti koliko treba da povećate dnevnu dozu unosa tečnosti.
VODE NIKAD NIJE PREVIŠE
Istina je da prehidriranje može biti vrlo opasno, ali je ovo stanje prilično retko. Prekomerno unošenje
vode može dovesti do stanja u kome su nivoi sodijuma u telu toliko visoki da ćelije počinju da natiču.
Simptomi obično uključuju mučninu, povraćanje, umor, a mogu i eskalirati toliko da dovedu do napada, pa čak i kome. Ovo ne znači da treba da se suzdržavate od vode, jer da bi se izazvalo takozvano trovanje vodom trebalo bi da popijete zaista ogromnu količinu tečnosti. Najčešće ove simptome razvijaju trkači maratona koji pokušavaju da nadoknade tečnost koje im zapravo ne nedostaje u tolikoj meri koliko misle. Ako pijete onoliko koliko vam organizam traži, niste u opasnosti.
KADA VEŽBAMO TREBA DA PIJEMO „SPORTSKA PIĆA“
Ukoliko vežbate kraće od jednog sata, voda je sasvim dovoljna. Rezerve elektrolita i glikogena se ne troše dok ne vežbate u visokom intenzitetu duže od sat vremena. Profesionalni sportisti mogu imati koristi od prave mešavine šećera i sodijuma koja je osnova sportskih napitaka, mada se danas u ovim proizvodima nalazi puno veštačkih sastojaka koji organizmu ne donose obavezno dobrobit, čak naprotiv.Umesto ovoga pokušajte da sami napravite neki od ovih napitaka ili razmotrite hranu koja je prirodnaalternativa ovim napitcima. Mnogi od nas hrane se tako da već unosimo velike količine ugljenih hidrata i sodijuma, da nam dodatci tokom vežbanja nisu potrebni.
KAFA NAS DEHIDRIRA
Iako kofein jeste dehidrirajuć, voda u kafi ili čaju nadoknađuje svu izgubljenu tečnost. Posledica ovoga je to što ste nakon nekog od ovih napitaka imate više tečnosti u organizmu nego pre nego što ste ga popili.
Ipak ako se sa napitcima koji sadrže kofein pretera, možete sebe dovesti u rizik od dehidratacije, s tim što bi za to bilo potrebno da popijete više od pet šolja kafe dnevno .

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here