Psorijaza predstavlja hronično, nezarazno oboljenje kože, koje se manifestuje pojavom suve, tamnije prebojene kože na pojedinim delovima tela. Javlja se u svim uzrastima, nešto češće u periodu puberteta i posle 50-te godine, nešto češće kod muškaraca. Uzrok nastanka psorijaze je nepoznat. Predpostavlja se da uzrok leži u promeni imunog odgovora na spoljašnje faktora kod osoba koje imaju predispoziciju za njen nastanak.

  • Psorijaza u porodici,
  • Lekovi (nesteroidni antiinflamtorni lekovi, beta blokatori),
  • Stalna iritacija kože,
  • Infektivni uzročnici (češće kod dece).

Osnovni mehanizam nastanka psorijatičnih plakova je ubrzano deljenje keratinocita i njihovo ubrzano kretanje od osnove do površine kože, te otuda i naslage (ljuske) koje se vide na koži. Normalne ćelije kože sazrevaju za 30 dana, dok je od psorijaze, ovaj period skraćen na 3-4 dana.

 

Klinička slika psorijaze

Klinička slika psorijaze je varijabilna i individualna. Promene se pojave, zatim mogu da nestanu i više se ne pojave, ili da se se ponovo pojave na istom ili drugom mestu, a mogu i da se pojave i ostanu stalno prisutne. Počinje pojavom crvenih pečata, jasno ograničenih od okoline. Kada se koža usled svraba, raščeše, počne da krvari. Vremenom postaju deblje i prekrivaju ih suve, sivo – bele naslage. Najčešće se javljaju promene na pregibima: laktovima, kolenima, glavi, mada može zahvatiti bilo koji deo tela, dlanove, stopala, nokte, lice. Psorijatične promene ne ostavljaju ožiljke. Na zahvaćenim noktima se javljaju male jamice, nokti postaju žuti, odvajaju se od nokatne ploče. U oko 10 % slučajeva, psorijaza zahvata i zglobove. Na poglavini ukoliko postoje naslage, mogu prekriti rast nove kose, pa čak se prilikom češljanja mogu skinuti i vlasi kose. Promene se obično javljaju simetrično, na istom mestu obe strane tela. U zavisnosti od lokacije, veličine i oblika zahvaćene kože, razlikuje se više vrsta psorijaze:

  • Psoriasis punctata,
  • Psoriasis guttata,
  • Psoriasis nummularis,
  • Psoriasis in placibus (en plakues),
  • Psoriasis annularis,
  • Psoriasis geographica,
  • Psoriasis capitis,
  • Psoriasis unguius,
  • Psoriasis palmaris, plantaris, palmoplantaris,
  • Psoriasis inversa.

Psorijaza ima sezonske varijacije. Naime, u periodu od kraja jeseni do ranog proleća postoji pogoršanje, dok se tokom leta ona povlači.

Psorijaza nije zarazna

Psorijatične promene nisu lepe „na oko“, ali ne postoji mogućnost prenošenja na drugu osobu. Dijagnoza se postavlja na osnovu lekarskog pregleda i pozitivnih fenomena (fenomen „krvave rose“, fenomen stearinske sveće). Nakon toga, eventualno, može se raditi patohistološki nalaz, nakon uzete biopsije kože. Lečenje psorijaze je dugotrajno. Osnovni zadatak lekara je pomoći pacijentu da psrijazu dovede do bar delimične remisije (usporiti ili uspavati bolest), a zatim što duže održavati pacijenta u takvom stanju.

Zadatak lekara je smanjenje debljine naslaga, a zatim lečenje osnovne promene. Najlakše se psorijatične promene skidaju 3-5% -tnom salicilnom kiselinom u belom vazelinu ili u maslinovom ulju. Najbolje podloge su od ricinusovog ili maslinovog ulja, voskova, ili lanolina. Zadatak masti je da omekšaju keratolitične promene i omoguće lakše prodiranje lekova u kožu. Za lokalno lečenje koriste se lokalni kortikosteroidi, analozi vitamina A i D, katrani, topijski retinoidi. Lokalni kortikosteroidi imaju najbolji efekat kod blagih oblika psorijaze, na manjim površinama, i mogu se promeniti samo uz kontrolu lekara. Imaju antiinflamatorni i antiproliferativno dejstvo.

Analozi vitamina D se koriste tek poslednjih par godina u terapiji psorijaze. Preporučuje se kod blagih i teških oblika. Deluju antiinflamatorno i antiproliferativno, utiče na regulaciju diferencijacije keratinocita. Promenjuje se u obliku krema, masti i losiona za kosu. Ukoliko lokalnom terapijom ne dođe do poboljšanja, razmatra se o primeni sistemske terapije imunosupresivima ili monokonskim antitelima. Od imunosupresiva najčešće se koristi ciklosporin. Ciklosporin se koristi kod generalizovane psorijaze ili kod teških oblika ove bolesti. Lečenje traje od 4 do 6 nedelja.

Sunčeva svetlost i toplota povoljno utiču na psorijazu, usporavajući rast ćelija kože, te se preporučuje izlaganje suncu.

Osobe obolele od psorijaze normalno žive i rade, iako psorijaza može da utiče na društveni život pacijenta. Usled vidljivosti promena, pacijent može biti manje socijalno aktivan, anksiozan, stidljiv.

U ishrani se preporučuje konzumiranje veće količine antioksidanasa, beta – karotena, cinka, bakra, omega 3 masne kiseline i folne kiseline. Savetuje se i smanjenje unosa crvenih mesa, mlečnih proizvoda, čokoladu. Alkohol negativno utiče na tok psorijaze.


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.