dlan_trni_ruka_boliNoćno trnjenje dlana i bol u palcu, srednjem prstu i kažiprstu, koji se iz ručnog zgloba spušta, a ponekad „penje“ sve do ramenog zgloba tipični su simptomi takozvanog sindroma karpalnog tunela – kaže profesor dr Jagoda Potić, neuropsihijatar KBC „Zvezdara“ u Beogradu i dodaje da skoro da nema onih koji barem jednom u životu nisu imali neki od navedenih simptoma.
– Većina ove simptome protumači kao posledicu loše prokrvljenosti, ali pravi uzrok je povećan pritisak na nerv medianus koji prolazi kroz karpalni tunel ručnog zgloba. Do poremećaja najčešće dolazi kad je ruka dugo savijena ili fiksirana u istom položaju, prilikom spavanja, čitanja, telefoniranja ili vožnje.

Laganom masažom ili protresanjem šake, kaže naša sagovornica, simptomi obično nestaju. Ali, ako traju više dana, trebalo bi da pacijent zatraži pomoć lekara. 
– Sindrom karpalnog tunela najčešće pogađa žene između 40. i 65. godine, čak dva-tri puta češće nego muškarce. Zato se smatra da i hormonski status organizma utiče na njegov nastanak. Osim toga, svaki neželjeni nadražaj kao što su povrede, prelomi, upale, degenerativne promene i spoljašnji pritisak na ručni zglob mogu da izazovu pritisak i nagnječenja medianusa. Kompresiju ovog nerva mogu da izazovu i hronična oboljenja poput dijabetesa, nekih bolesti bubrega i hipofize, hipotireoza, reumatoidni artritis i nagli porast telesne težine. Sindrom karpalnog tunela može da se javi i posle nošenja većeg tereta ili prilikom rada na računaru i u svim drugim položajima pri kojima je ručni zglob dugo savijen i opterećen i pritisak na nerv dugotrajan – kaže profesorka Potić i objašnjava da se dijagnoza postavlja na osnovu podataka od pacijenta, rendgenskog snimka ručnog zgloba, laboratorijskih analiza i elektromioneurografije to jest merenjem brzine sprovođenja impulsa kroz nerv medianus. Na mestu kompresije nerva postojaće jasno usporenje brzine impulsa.
– Lečenje sindroma može da bude konzervativno, to jest imobilizacijom i lokalnom primenom kortikosteroida, a ukoliko su tegobe uporne neophodna je operacija. U lakšim slučajevima preporučuje se terapija vitaminom B i pošteda ruke. Nezavisno od vrste terapije, ako pacijent ima sindrom karpalnog tunela, trebalo bi da izbegava preveliki napor ruke jer se pokazalo da pošteda bolne šake daje dobre rezultate i ponekad je moguće spontano poboljšanje – kaže dr Potić i poručuje onima koji mnogo rade na računaru da koriste anatomski prilagođen „miš“ i tastaturu, da pauziraju posle najviše dva sata rada i da u slobodno vreme idu na pilates, fitnes i vežbe istezanja.

KARPALNI TUNEL
– Karpalni tunel čini osam sitnih koščica ručnog zgloba s donje strane dok gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo to jest poprečni karpalni ligament. Kroz tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi nerv medianus, ali i tetive mišića koje pokreću prste. Tetive su obložene tankom sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i pokretanje, a osetljiva je na svaki dugotrajniji napor i nadražaje – objašnjava profesorka Potić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.