Zdravlje i Lepota - Lifestyle portal namenjen ženskoj populaciji sa praktičnim savetima i edukacijom - Nega Lica i Tela - Zdravlje Žene - Zdrav Život

Psihologija-Duhovnost

Autogeni trening

Autogeni treningAutogeni trening je sopstveno vežbanje-tehnika relaksacije, priznata za borbu protiv stresa.Pored opuštenosti utiče na rad srca, normalno disanje i za rad perfernih krvnih sudova.Normalizuje rad unutrašnjih organa i oslobadja organizam od mentalne napetosti.Cilj autogenog treninga je biološki disponirano stanje bez narušavanja psihofizičke ravnoteže, duboke opuštenosti.Relaksacione vežbe utiču na nervni sistem i tako se menja rad srca, disanje, visceralni organi.Autogeni trening ne zahteva nikakvu opremu i dovoljno je ovojiti samo 5 minuta za te vežbe.Kada se prepozna dejstvo, postaje svakidašnja navika.Indikovan je za ljude koji su pod stresom, naporan rad, situaciju besa i straha, za panične napade, depresiju, bolesti zavisnosti, za sportiste kojima je potrebna duboka koncentracija i održavanje pažnje u dužem vremenskom periodu.

Svojim razmišljanjem ga činimo takvim

Svojim razmisljanjem ga cinimo takvimKad nešto krene naopako, naše je emocije prilično teško kontrolisati i u tom se trenutku one ne čine baš kao stvar izbora. Logično je da ćete biti uznemireni i osećati ljutnju, tugu ili krivicu u vezi s nekom negativnom situacijom, stoga je normalno da je ispoljite.
Ne baš. Psiholozi ističu kako je sreća isključivo stvar odluke i izbora, a ne nešto što je uslovljeno spoljašnjim okolnostima. Stoga, svaka situacija je upravo onakva kakvom je posmatramo – sama po sebi ona nije ni dobra, ni loša. Drugim rečima, negativno ponašanje se može činiti kao logično rešenje i reakcija, ali to ne znači da ga moramo usvojiti.
Nije baš lako biti optimista i stalno gledati pozitivnu stranu života, ali je, uz malo prakse i mentalnog treninga, moguće.
Optimista nije isto što i naivčina
Uprkos uvreženom mišljenju, optimisti nisu naivni ljudi koji svet posmatraju kroz ružičaste naočari. Treba biti "realistični optimista", smatraju stručnjaci.
"Mnogu ljudi misle kako ljudi koji razmišljaju pozitivno vide samo dobre strane i ignorišu sve ostalo. Ipak, ukoliko idete u tom smeru, ni to nije dobro. Realistični optimisti su zapravo svesni i negativnih strana, ali su odlučili da svoju energiju fokusiraju na onaj deo života koji će im doneti pozitivna osećanja i ishode“, pojašnjava Džofri Suprina, psiholog s univerziteta Argosi. Opširnije...

Kako postati pozitivna osoba

kako-postati-pozitivna-osoba

Pozitivni ljudi mogu imati razne probleme samo se sa njim suočavaju drugačije od negativnih ljudi.Dosta vremena provedite u prirodi, opustite mozak i otvorite srce.Dišite duboko i uživajte u moć prirode.Meditirajte jer meditacija donosi smirenost pojačava intuiciju i umiruje um.Smejte se sa prijateljima, uputite osmeh koga poznajete.Sigurno će vam popraviti raspoloženje.Prestanite da se žalite, da uzalud trošite energiju još više pogoršavate raspoloženje.Bolje da se potrudite rešavajući raznih problema.Rešite se loše navike, probajte da prestanete bar jedan dan da ne gledate televiziju ili ne treba previše vremena provoditi pred računarom.Izmislite nešto drugo radite u bašti, šijte ručne radove možda će vas zadovoljiti.Učinite nešto plemenito, da bi smo bili zadovoljni u životu, osećali ravnotežu, ispunjenost treba negovati dobre navike i postati dobri prema sebi i drugima.

Emocionalna inteligencija

IQ-vs-EQEmocionalna inteligencija je skup emocionalnih i društvenih veština, koje čoveku pomažu da bolje funkcioniše, da savlada probleme svakidašnjice, moglo bi se reći da je prava mudrost.U razvoju deteta emocionalna inteligencija (EQ) je jednako važna sa racionalnom inteligencijom (IQ).Velika inteligencija nije preduslov da bi smo bili vedri, optimisti ili da zadržimo dobre veze s ljudima.Visoka emocionalna inteligencija pomaže nam u ophodjenju veštinama, da lakše savladamo probleme, stres i loše situacije.Emocionalnu inteligenciju delimično nasledjujemo genima.Neki se već radjaju sa visokom emocionalnom inteligencijom, ali većina nema takve genetske predispozicije.Dobro je što postoji razradjeni trikovi, veštine, igre, navike sa kojima poboljšavamo emocionalnu inteligenciju.U prošlosti su emocije predstavjale zaštitu i instinktivne ljudske reakcije što su se aktivirale u pravim trenucima.Emocije su biohemijske reakcije u mozgu i aktiviraju se u nekim uslovima.Naučimo drugačije reagovati, da istreniramo svoj mozak i time unapredjujemo emocionalnu inteligenciju.Osmehom, raspoloženjem, optimizmom vežbamo se trikovima, navikama i veštinom.

Depresija je često oboljenje koje može da bude veoma ozbiljno

depresijaKod obolelog uzrokuje značajan psihološki distres, smanjuje kvalitet života, doprinosi poremećenim odnosima u braku i porodici, smanjuje produktivnost i radnu sposobnost obolelog.
- Međutim, ovo stanje se često ne prepoznaje i ne shvata se ozbiljno. Ne perepoznaju je ljudi koji od nje pate, njihove porodice, pa čak ni lekari - kaže mr sc. med. dr Gorica Đokić. spec. neurologije, čija je uža oblast bavljenja neuropsihifarmakologijom, i dodaje:
- Mnogo naših ljudi svaki psihijatrijski poremećaj, pa i šizofreniju naziva depresijom. Svega jedna četvrtina ljudi misli da depresija mora da se leči antidepresivima, a i od toga veliki broj misli da antidepresivi stvaraju zavisnost. Ipak, najalarmantnije je to što većina ljudi i dalje misli da osoba može sama da se izbori sa svojom bolešću, da to može da se reši razgovorom sa bliskim osobama ili psihoterapijom (što jeste bitan, ali ne i jedini način lečenja depresije), što, naravno, nije moguće. Jedan deo lekara takođe misli da pacijente koji imaju objektivne razloge za depresivnost ne treba lečiti, ili da lečenje ne mora da se nastavi ako je pacijentu bolje. Opširnije...

Strana 1 od 21