Svojim razmisljanjem ga cinimo takvimKad nešto krene naopako, naše je emocije prilično teško kontrolisati i u tom se trenutku one ne čine baš kao stvar izbora. Logično je da ćete biti uznemireni i osećati ljutnju, tugu ili krivicu u vezi s nekom negativnom situacijom, stoga je normalno da je ispoljite.
Ne baš. Psiholozi ističu kako je sreća isključivo stvar odluke i izbora, a ne nešto što je uslovljeno spoljašnjim okolnostima. Stoga, svaka situacija je upravo onakva kakvom je posmatramo – sama po sebi ona nije ni dobra, ni loša. Drugim rečima, negativno ponašanje se može činiti kao logično rešenje i reakcija, ali to ne znači da ga moramo usvojiti.
Nije baš lako biti optimista i stalno gledati pozitivnu stranu života, ali je, uz malo prakse i mentalnog treninga, moguće.
Optimista nije isto što i naivčina
Uprkos uvreženom mišljenju, optimisti nisu naivni ljudi koji svet posmatraju kroz ružičaste naočari. Treba biti „realistični optimista“, smatraju stručnjaci.
„Mnogu ljudi misle kako ljudi koji razmišljaju pozitivno vide samo dobre strane i ignorišu sve ostalo. Ipak, ukoliko idete u tom smeru, ni to nije dobro. Realistični optimisti su zapravo svesni i negativnih strana, ali su odlučili da svoju energiju fokusiraju na onaj deo života koji će im doneti pozitivna osećanja i ishode“, pojašnjava Džofri Suprina, psiholog s univerziteta Argosi. Vežbajte svesnost
Razlika između pesimiste i optimiste leži i u tome na koji način doživljavaju okolinu. Suprina pojašnjava kako optimisti negativne misli koje se pojave automatski odbace.
„Većine negativnih misli koje nam se pojave uopšte nismo svesni. Ljudi koji pozitivno razmišljaju su svesni ovih misli i oni diriguju njima – ne dopuštaju im da ih povuku sa sobom u ‘žečju rupu negativnosti’, već ih uhvate i transformišu“, pojašnjava Suprina.
Izbegavajte da imenujete vaše misli i stavljate „etiketu“ na njih
Kako bismo postigli stanje uma u kome možemo biti optimisti, moramo se rešiti potrebe da sudimo.
„Naše društvo ima tendenciju da prebrzo na određene pojave, osobe ili događaje automatski stavlja etiketu dobro ili loše. Potrebno je shvatiti da su te negativne misli samo misli i kako one nisu reprezent stvarnog stanja stvari“, kaže Suprina.
Stavljanjem etikete na određene misli postavljate imaginarnu dijagnozu i dajete moć negativnim mislima i procesima.
Hranite vašu pozitivnost: Pozitivne emocije – pozitivne misli
Meditacija, pisanje, vođenje dnevnika, provođenje vremena s prijateljima i porodicom… Pozitivna osećanja daju pozitivne misli.
Okružite se pozitivnim ljudima
Toksične situacije i ljudi najviše utiču na naše stanje uma, a stres je zapravo zarazan – što ga je više oko vas, to ćete biti više izloženi i podložni negativnim mislima.

S druge strane, brojne su studije pokazale kako je i sreća zarazna! Potrudite se da oko vas uvek budu ljudi koji unose vedrinu, toplinu i pozivna osećanja u vaš život.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here