Psihologija-Duhovnost

Samoća

Ideja da budemo individualni, da budemo sami, nije više naučna fantastika, već je stvarnost da smo sami na ovoj zemaljskoj kugli.Ljudi koji nisu u vezi, niti su bili imaju osećaj snažne slobode, da ne moraju nikome da opravdavaju svoj životni stil.Sebi mogu da ugadjaju, uvek su u prilici da probaju nešto novo, i novac koji troše ne moraju opravdati.Takvim osobama je život zaista ispunjen.Samoća i usamljenost nisu jedno isto osećanje.Postoji tipovi ljudskog roda koji su rodjeni da uživaju u samoći.Za razliku od usamljenosti koji čini osećanje, samoća je stanje odredjene osobe, gde sama osoba odlučuje o svojoj daljoj sudbini.Ta osoba je izgubila impuls druge osobe.Da tu odluku donesete morate samo sebe poštovati, nahraniti osećanjima sreće i radosti.Žene koje nisu u vezi uživaju više u samoći nego muškarci.Nasuprot ovome muškarci su veoma usamljeni.Najveći razlog za takve odluke žene je finansijska nezavisnost, obrazovanje i karijera.Po raznim istraživanjima je dokazano da sing ljudi žive puno kraće od onih koji su u vezi, braku.Razlozi su sledeći:
manja briga oko zdravlja, manji prihod, manji deo zdravog života, nedostatak emotivne podrške pertnera.
Pred sobom treba da stoji, da je život samo jedan, i treba živeti sa osmehom na licu.Pred Vama može da se otvori nov život koji je za sad nepoznat.Život je pun mogućnosti.Svoj samački život možete ulepšati nešto u čemu nikad niste ni sanjali.

Zašto smo mi jedine životinje koje plaču?

Mi smo jedine životinje koje liju suze zbog emocija. Zašto? I koji dijelovi mozga upravljaju našim impulsom da plačemo? U knjizi Zašto ljudi vole plakati autor Michael Trimble potražio je odgovore na takva pitanja u neuroznanosti, umjetnosti i evoluciji.
Njegov osnovni argument jest da postoji skup neuralnih sustava u mozgu koji reagiraju selektivno na emocionalne podražaje, a posebno na tragedije. Po tome, on misli da je individualno iskustvo gubitka, čija je koevolucija s jezikom i kulturom, dovela do rođenja tragedije (ili makar pomogla u njenome stvaranju), oblika umjetnosti koji se bavi gubitkom i patnjom kao bitnim aspektima čovječanstva.
Pažljivo istražujući te neuronske sustave i njihove veze, Trimble želi objasniti kako i kada je naša vrsta postala svjesna tragične prirode života, kako je došla do toga da plače zbog emocija, pa čak i da pronađe neku vrstu užitka u plakanju inspiriranim tragedijom, nečime što on naziva “užitak  u tragičnom”. Opširnije...

ART terapija

ART terapija je oblik ekspresivne psihoterapije koji se bavi sem negativnih aspektima, problemima, otkrivanje unutrašnjih potencijala kreativnost, razvoj jakih strana i sagledavanje u bolju budućnost.Razrešavanje emocije, kognitivnog, fizičkog, energetskog oslobadjanja s ciljem povećanja sposobnosti za donošenja kreativnih i racionalnih životnih odluka.Postizanje unutarnje stabilnosti, emocionalnu svesnost.
Dominantna je kreativnost, neverbalna komunikacija i kao važni činioci simbolizam i metafora.
Primarni način komunikacije koristi se umetničkim radom, kreatizmom, izražavanjem.Na taj način je omogućeno pristup vlastitim osećanjima, mislima.Ta unutrašnja komunikacija se sprovodi slikanjem, modeliranjem, crtanjem, igra, govor tela.ART terapija omogućuje povezanost uma i tela, temelji se na psihoterapijskim teorijama, psihološkim, kreativnim procesima bavljenjem umetnošću u odnosu klijenta i terapeuta.Imaginacija igra veliku ulogu to je sila koja privlači emocionalne, mentalne i fizičke energije u dinamički sklad.Kad je život bogat sa stvaralačkim idejama, maštama, ritmovima, porukama srca i tela, uma tada od života stvaramo umetnost i živimo sa pune duše.Ova vrsta terapija ne zahteva umetnička umeća, znanje, veštinu, estetiku već prenos unutrašnjeg sveta u spoljni svet.Uvek se misli da je ART terapija isključivo likovna medjutim postoji više oblika: glazbena, plesna, dramska, terapija igrom i pokretom.Za razliku od verbalne terapije klijent je "totalno aktivan"-uključen u psihičke aktivnosti, mišljenje, imaginacije, kreacije osećanja kroz svoje intuicije, mišljenja govora i ponašanja. Opširnije...

EMDR terapija novost u psihoterapiji

EMDR  je akronim za naziv na engleskom Eye Movement Desensitization and Reprocessing tj. terapija desenzitizacija i reprocesiranja uz pomoć pokreta očiju.To je kognitivna bihejvioralna metoda reprocesiranja kognitivne restrukturacije i desenzitizacije brzim pokretima očiju.U osnovi ima povezanost sa doživljajima iz prošlosti.Primenjuje se kod osoba u tretmanu emotivnih problema koji je doživeo razne traume, paniku, invalidnost, rat, zavisnost, incest, gubitak drage osobe, nesreća, sresogena situacija.Razni dogadji ostavljaju tragove u ljudskoj psihi, koji se ispoljava u vidu straha, dugotrajnog šoka, traume.Posledice se javljaju godinama nakon tih dogadjaja.Od jednom se pojavljuju kratke sekvence iz traumatičnog dogadjaja tzv. flashbacks.Slična je Rem fazi sna po pokretima očiju se mogu ustanoviti razne reakcije, koje prouzrokuju flashbacks koji se u terapiji obradjuje.Na taj nači se psiha oslobodi tereta koji se nosi godinama.Ova vrsta psihoterapije je fokusirana na klijenta, omogućava brže razrešenje emotivnih problema u odnosu na konvencionalne psihoterapije. Ova metoda  direktno utiče na moždane i neurofiziološke mehanizme. Briše bolna sećanja.Ne treba ispitati uzrok traume, već se treba prisetiti situacije koje su izazvale tegobe.