Psihologija-Duhovnost

Somatizacijski poremećaj

Somatizacijski poremećaj je hronična teška bolest, koji se manifestuje sa kombinacijom bola crevno-želudačni, neuroloških simptoma.Simptomi već mogu da se jave u doba odrastanja, ili u ranoj odrasloj dobi, naročito kod osobe ženskog pola.Dok osobe muškog pola sa tim poremećajem naginju visokoj incidenciji alkoholizmu.
Simptomatologija:
Najčešće su simptomi glavobolja, povraćanje, mučnina, bol u trbuhu, proliv ili  zatvor, umor, nesvestica, gubitak polne želje, pojava depresije.Sklone su da manipuliraju drugima, nezadovoljni su medicinskim uslugama.Fizički simptomi saopštavaju tudj pomoć, traže izbegavanje odgovornosti.
Dijagnoza:
Za tačno postavljanje dijagnoze otežava temelj problema jer ljudi sa poremećajem somatizacije nisu svesni problemu psihološkog karaktera.Za postavljanje prave dijagnoze učestvuju razni specijalisti sa čestim pritužbama od strane pacijenta, manipulativnog i samoubilačkog ponašanja.
Lečenje:
Lečenje je vrlo kompleksno i teško.Ove osobe naginju frustracijama, lekovi mnogo ne pomažu čak i ako osoba pristane na psihijatrijsko savetovanje ili psihoterapijske metode.

Stres smanjuje mozak

Stres ne samo da utiče na promene u mozgu, nego doslovno uzrokuje njegovo smanjenje.
Japanski naučnici uočili su da je emotivni stres posle cunamija kod Japanac uticao na veličinu mozga žrtava. Kako bi što bolje razjasnili uticaj posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) na ljude, naučnici su sproveli istraživanje. Uporedili su snimke mozga 42 zdrave osobe koje su snimljene kao deo jednog drugog istraživanja pre cunamija, sa snimcima nekoliko meseci posle katastrofe. Pokazalo se da se kod osoba koje su pretrpele PTSP smanjio mozak, odnosno obim orbitofrontalnog korteksa koji je zadužen za emocije.
- Dokazali smo vidljive promene obima orbitofrontalnog korteksa, a te promene vezane su uz intenzitet PTSP - rekao je Atsushi Sekiguchi, vođa istraživanja sa Univerziteta Tokohu.
Dobra vest je što takve promene na mozgu za vreme PTSP nisu trajne, odnosno mozak se kasnije obnavlja.

Bolest modernog društva

Iako zvuči kao moderna izmišljotina, naučnici su sve više uvereni da je socijalni stres ozbiljan problem koji nastaje zbog sve većih obaveza, sve više radnih sati i veštačkih stimulansa poput kofeina i nikotina.
Portal T prenosi da zabrinjava što socijalni stres ljude ne čini samo tupima ili prgavima, jer su simptomi socijalnog stresa vrlo slični simptomima putnog stresa (jet lag) koga prati osećaj pospanosti tokom dana, nemirne noći, česta potreba za kaloričnom hranom i opšta mrzovolja.
Razlika je u tome što se naše telo, kad sletimo u drugu vremensku zonu, prilagodi na novi ritam posle nekoliko dana.
"Kada putujemo u druge vremenske zone, doživećemo snažni "jet lag", kaže Rasel Foster, profesor neurologije na Univerzitetu u Oksfordu i dodaje da "čim se izložimo ciklusu tame i svetla u odredištu, naša tela počinju da se sinhronizuju s novim ritmom".

Uzročnici stresa

Na spoljne uticaje naš organizam može da reaguje pozitivno ili negativno.U današnje vreme sve više i više ljudi su okruženi uzrocima stresa.Glavni pokretači za nastanak stresne situacije su:može se reći da je sa epidemijskog razmera finansijski problemi, egzistencijalna stabilnost negativno utiče na normalno funkcionisanja tokom dana i loš uticaj ima na san.Perfekcionizam-previše brige, kućni poslovi, porodične obaveze, opterećenje u fizičkom i mentalnom smislu.Uveliko ima uticaja sopstveno zdravlje ili bolest druge voljene osobe što dovodi do brige i stalnog naprezanja.Stresnu situaciju mogu da izazovu i lične veze sa partnerom ili roditeljima.Nerazumevanja, svadja, razvod braka su najveći uzroci stresa, takodje doprinos ima i razočarenost, usamljenost, otudjenost i osećaj bezpomoćnosti.