Psihologija-Duhovnost

Vizuelna percepcija

Nadražalj je proces, koji se odvija bez volje i želje čovekovog uma. Napetost i ljutnja stvara nedostatak smisla.Kreativnost u nalaženju smisla ljudski um nalazi se, i kada ne postoji smisao u nadražalju.Pažnju privlači nadražalj. Ljudski um razlikuje nadržalj od njegove okoline (lik-pozadina).Po sopstvenim iskustvima uvek tražimo smisao, um se bavi organizovanjem smisla.Kad je donešen zaključak nadražalj nastaje dosadan, a posmatrač je nezainteresovan.
Može se reći da je vidjenje sredstvo za praktičnu orijentaciju.Očni kontakt je uspostavljanje odnosa sa drugom osobom.Vizuelni doživljaj je dinamičan, vidjenje je uočavanje sa nekim odlikama.Draž je poruka, koju fizički svet šalje oku.
Pokreti oka mogu biti:
*Lak pokret glave i očiju-kada pratimo predmet koji se kreće
*Brzi pokret glave i očiju-taj  pokret izvodimo s jedne tačke na drugu.
Percepcija likova
       LIK
Od okoline se izdvaja
Intenzivnije se vidi
Nalazimo smisao
Pozadina
Iza lika
Odvija se iza likova
Besmisleno izgleda
Kontinuirana je
Selektivna organizacija uma ne postoji u stvarnosti odnos lik-pozadina.U tom trenutku se percipira samo jedan smisao  (lik ili pozadina).Glavni značaj se predaje liku, dok se pozadina zanemaruje.Vidno polje opažanjem je obuhvaćen trodimenzionalni prostor čije granice predstavlja okovir vidjenja.Perceptualno polje obuhvata površinu merenje u stepenima vidjenja, uz pokrete očiju.Perceptualno polje je uokvireno uglavnom nagore do 60, nadole do 70, prema nosu 60 a prema slepoočnici do 90 stepeni.

Stres kod mladih

Odrasli ti možda često kažu da je mladenaštvo najljepše i najbezbrižnije životno doba. Kad to čuješ vjerojatno ti se kosa diže na glavi i osjećaš kako oni ništa ne shvaćaju! Pogotovo koliko se često sam osjećaš pod stresom i pritiskom. Jer, budimo realni, iako mladenaštvo ima u sebi mnoge čari (kojih uglavnom postanemo svjesni tek kad prođu) ipak nosi i mnoge teškoće i izazove s kojima se moramo suočiti.
Mnoge promjene u tebi i oko tebe traže da se prilagodiš i snađeš u njima, što je čest izvor stresa.
Doživljaj stresa nastaje kad osjećamo kako zahtjevi s kojima smo suočeni prelaze naše kapacitete suočavanja. Tada tijelo reagira pokrećući dodatne snage i resurse ne bi li se uspjeli nositi sa tim situacijama. Kad to stanje stresa traje dugo ili se često pokreće naš se organizma zbog tog iscrpi i osjećamo nezadovoljstvo, umor i ostale simptome stresa i preopterećenosti.
Hoćemo li ili ne situaciju doživjeti kao stresnu značajno ovisi o dvije procjene - „Koliko me ova situacija ugrožava?“ i „Mogu li se ja s ovim nositi?“
Uz to je jako važno i što zbilja radimo u stresnim situacijama (o tome uvelike ovisi kako se osjećamo, ali i kako će se konkretna problemska situacija dalje razvijati). Opširnije...

Psihopatija

Psihopatija ili drugi naziv sociopatija je trajni mentalni poremećaj ličnosti, bez intelektualnih poremećaja.Uzrok psihopatije može biti genetska karakteristika, loša socijalizacija, poseldica duševnih oboljenja, strogo vaspitanje kažnjavanje ili prepuštenost samoj sebi.
Kod psihopata dolazi do slabosti EGA , uled  toga dolazi do nekontrolisanja ispoljavanja nagona i slabošću  SUPER-EGA, što se manifestuje u nemogućnosti pridržavanja moralnih normi.Terapijski pokušaj je bez uspeha.Psihopata odlikuje se sa odsustvom savesti, mogu biti šarmantni, rušilački nastrojeni bez osećanja, egocentrični, narcisoidni, iskorišćavanja druge osobe, grabljivac.Dobro su maskirani, lažovi i manipulatori.Imaju naduven pogled na svoje sposobnosti, grandiozna samouverenost, rizikuju, imaju sposobnost patološko laganje, nedostatak kajanja ili osećaj krivice, emocionalno siromaštvo, nedostatak empatije, bezobrazni, hladni, netaktični.Parazitski životni stil, impulsivnost, neodgovornost.
Psihopati imaju zajedničku osobinu, da se od njih ne može očekivati ništa dobro, treba preduzeti odredjene mere, zaštitu odnosno razumevanja tog poremećaja i sačuvati svoj integritet.

Samopouzdanje

Samopouzdanje i vera u sebe su ključni faktori za ostvarenje svakog životnog cilja. Nedostatak samopouzdanja može da bude u korenu mnogih problema. Ljudi sa niskim stepenom samopouzdanja ne prekidaju loše odnose, nezadovoljni su na poslu ali ga ne menjaju, često i ne primećuju dobre stvari u životu pa imaju utisak da ih sreća stalno zaobilazi. Međutim, samopouzdanje je nešto što se može steći i ojačati ukoliko se potrudite, radite na sebi i istrajete u tome. U tekstu koji sledi, pomoći ćemo vam u tome.
Kako biti samopouzdana?

1) Potrebno je pre svega, sagledati jasno izvore rušenja samopouzdanja, zapitajte se zašto imate lošu predstavu o sebi.

2) Zatim sagledajte činjenicu tj. postanite svesni činjenice da su Vaše nisko samopouzdanje, Vaši strahovi i svaka negativna misao (o sebi) zapravo uzrok i Vašeg nezadovoljstva i negativnih događaja u Vašem životu.

3) Sledeći, veoma važan korak je da odlučite da to promenite. Odluka da promenite loše navike, negativno ponašanje, negativno razmišljanje je veoma težak ali i veoma značajan korak u radu na sebi. Taj korak znači da ste spremni da istrajete u ostvarenju cilja bez obzira na prepreke, kojih će svakako biti. Ono što može pomoći je da, u trenucima kada ne radite ništa zapitate-zašto se osećate dobro i šta je to što vas čini zadovoljnim i mirnim.

4) Počnite da volite i da cenite sebe. U samomotivaciji i samonagrađivanju leži ključ dizanja vlastitog samopouzdanja. Nagradite se sebe za svaki, pa i najmanji uspeh ili obavljeni zadatak koji ste sebi zadali i radite tako dok ne shavtite da zaslužujete sreću. Opširnije...